Kako živeti kada vam rudnik uđe u dvorište? Na to pitanje odgovora, nažalost, ima i tu je, na nešto više od deset kilometara od centra rudarskog grada Bora. Država poručuje da radi na rešavanju problema, a isti odgovor stiže i iz kompanije Ziđin, koja sada vodi rudnik.
Selo Krivelj. Sada manje od hiljadu ljudi u njemu udiše vazduh prepun prašine i nečistoća.
Branislav Trujkić žrtva je teškog života i godina bez posla i prihoda. Sada i rudnika, koji je ušao u Krivelj, a njemu do međe.
U zaseoku u kome je nekad vrvelo od sveta, ostao je sam sa bolesnom majkom.
Trujkić: Ostali svi otišli, nema nikog više. Mladi su svi u Boru.
N1: Sami su odlazili zbog blizine kopova?
Trujkić: Zbog toga, da. Zbog dima, buke, svega, a ja nemam gde više.
Deo kuće je već srušen zbog miniranja u nekadašnjem RTB-u Bor, ali mu kroz dvorište, kao pravi dar prirode, prolazi reka. Neobično plave boje. Nekada su on i komšije ovde čak i pecali. Danasne smeju ni da je pipnu, kaže meštanin Vučko Stuparević.
„Prvenstveno ima mnogo plavog kamena, ima puno otrovnih materijala koji se ne vide golim okom, ali je mnogo zagađena, pa u njoj nema više nikakvog životinjskog sveta“, objašnjava on.
Nešto niže, u centru sela, staro domaćinstvo Jankovića – sada je na izdisaju. Lepo održavana porodična kuća ni po čemu se ne bi razlikovala od nekih u drugim krajevima Srbije – da nije opasnih pukotina duž većeg dela kuće.
„Zadnje dve-tri godine ja ovde dolazim mahom leti, obavim stvari po dvorištu, u gornjem delu kuće i budem, ali ovde dole iznad podruma, gde je sve napuklo, izbegavam maksimalno. Nekako mi se ne ulazi u te sobe, zbog crnih misli„, kaže Paun Janković.
Iako se čitavog života Krivelj oslanja na rudnik koji im je doneo štetu, on im je davao i život, a toga su ovde svesni.
Meštanka Jasna Tomić kaže da je njihov glavni zahtev da se uradi Prostorni plan posebne namene kojim će biti odlučeno o sudbini sela i kolektivnom preseljenju celog Krivelja.
Najmanje Grad tu ima ingerencija, odgovara gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić. „Ali to ne znači da Grad ne treba da se zalaže za rešavanje tih problema„, ističe on.
A problema je, potvrđuje i gradonačelnik Bora, mnogo. Meštani Krivelja, ipak, ne shvataju zašto su na milost i nemilost prepušteni rukovodstvu jedne, kako kažu, profitne privatne firme, a ne državi na čijoj teritoriji imaju svoje placeve i kuće.
Posle višegodišnjeg „obijanja“ rudničkih, gradskih i drugih pragova, oformljena je radna grupa sa predstavnicima ministarstava, Bora i žitelja Krivelja, koja će se zahetvom za celokupno preseljenje ovog sela, između ostalog i baviti.
Ključne odgovore daće novi Prostorni plan područja posebne namene borsko – majdanpečkog rudarskog basena, na kome se u Beogradu uveliko radi, poručuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„Postoji dobra volja da se uvaže njihovi zahtevi, tako da se na osnovu njihove inicijative i zahteva – vrše dodatna merenja uticaja eksploatacije mineralnih sirovina, pre svih uticaj miniranja, odnosno, uticaj buke i vibracija na kvalitet vazduha i druge elemente životne sredine. Ovaj planski dokument je u prethodnom periodu dva puta javno predstavljen meštanima Velikog Krivelja, a tek predstoji zvanična javna rasprava u skladu sa zakonom„, objašnjavaju iz Ministarstva.
Nesigurnost stanovnika Krivelja „podgreva“ to što izradu Prostornog plana finansira RTB Bor, u čemu se, kažu za N1 u Ministarstvu građevine, kasni, ali opravdano.
Tvrde da se dolaskom strateškog partnera Ziđina, stiču neophodni preduslovi da se Prostorni plan završi u ovoj godini, ali niko ne daje odgovor na pitanje – da li će celokupni Krivelj biti dislociran ili ne.
Na isto pitanje, predstavnici Ziđina za N1 su saopštili da će, pošto Vlada Srbije usvoji Prostorni plan, biti usvojen i program preseljenja onih domaćinstava, koja su ugrožena. Dakle, sudeći po ovome, ne svih.
