Polaganjem venaca na spomen obeležje u Aleji žrtava bombardovanja 1941. godine na Novom groblju, predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boracka pitanja i grada Beograda, kao i udruženja građana odali su počast stradalima u nacistickom bombardovanju Beograda.
U ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja venac je položio državni sekretar Dragan Popović, dok je venac u ime grada položio predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević.
Nikodijević je istakao da je šestoaprilsko bombardovanje Beograda jedno od najbrutalnijih razaranja i ubijanja nedužnih ljudi, u zoru kada su ljudi bili u njihovim domovima i još uvek spavali.
„Mi smo uvek životom branili ideale slobode i ideje za koje smo se zalagali i ponosnio ističemo ulogu naše države u borbi protiv fašizma“, kazao je Nikodijević novinarima nakon polaganja venaca. U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Bombardovanje 6. aprila 1941.
Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.
Nemačka (i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska) Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.
Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja biloizmeđu 1.500 i 1.700.
U Beogradu je vazdušnim napadima uništen ogroman procenat stambenog fonda i infrastrukture, ali i brojni objekti kulture, među kojima i nacionalna biblioteka.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Tada je u požaru izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine.
Aprilski napad na Jugoslaviju je, najverovatnije, bio odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.
Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.
Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima.
Dan sećanja na rušenje Narodne biblioteke
Simbolična akcija prikupljanja knjiga za javne biblioteke u Srbiji organizovana je danas povodom Dana sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu, na ruševinama tog zdanja na Kosančićevom vencu.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da se nada da će se u bliskoj budućnosti napraviti društveni i kulturni zaokret i da će biti omogućeno da se knjiga faktički i trajno, a ne samo simbolički i povremeno, vrati na Kosančićev venac.
Knjige koje su učesnici manifestacije i posetioci ostavili na lokalitetu srušene zgrade Narodne biblioteke Srbije biće poklonjene javnim bibliotekama sa najmanjim fondom krajem aprila.
