Šestog aprila 1941. godine u prvim satima nacističkog bombardovanja Beograda na Kosančićevom vencu u potpunosti je izgorela Narodna biblioteka Srbije. Na tom mestu se svake godine obeležava Dan sećanja na uništenje oko 300.000 knjiga i rušenje tog značajnog zdanja.

Nakon rata izgrađena je nova biblioteka, ali se i dalje ne zna šta je sve nestalo u ruševinama zgrade na Kosančićevom vencu.

U bobmardovanju su zauvek nestale lične biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića, Janka Šafarika, ali i oko 1.500 srednjovekovnih knjiga i rukopisa. Oni koji se sećaju, na ruševine donose cveće i knjige. Knjige su namenjene bibliotekama u Srbiji sa siromašnim bibliotečkim fondom.

Nikada tačno nije utvrđeno koliko se i kakvo blago čuvalo u Narodnoj biblioteci, jer su u zgradi izgoreli i katalozi. Jedno je sigurno: sa zgarišta nije izvučena nijedna cela knjiga.

Istoričari tvrde da iako cilj nije bilo uništavanje kulturne istorije, da se posledice rata po kulturu osećaju i danas, ali i da su neki spisi više oštećeni u vreme mira, nego u vreme rata: “Bilo bi dobro da Srbija napravi spisak šta je sve uništeno, a šta je sve izgubila, tokom proteklih 200 godina, nevezano za bombardovanje, mnoštvo kulturnih spomenika je nestalo u miru”, kaže istoričar Čedomir Antić.

Beograd je na početku rata bio bombardovan u četiri navrata. Dana 5. aprila u Beogradu je živelo oko 370.000 stanovnika, a već sutradan, između dve i četiri hiljade manje.