Makron stiže u Beograd: Može li Francuska kosovski dijalog da probudi iz mrtvih?

Dok veličanstvenom paradom na Jelisejskim poljima slavite slobodu, jednakost i bratstvo, sa ponosnim narodom Francuske svetkujui građani Srbije" - tim je rečima je predsednik Aleksandar Vučić francuskom kolegi čestitao nacionalni praznik, dan pre nego što će sa njim sastati tet-a-tet.

Novinarka lista "Danas" Safeta Biševac veruje da će poseta predsednika Makrona biti najvažniji spoljnopolitički događaj u Beogradu u poslednjih 12 meseci.

A jedna od najvažnijih tema biće Kosovo, ocenjuje direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić.

"Jedna od retkih tema koja stiže do francuske javnosti je pitanje Kosova. Primera radi, kada je predsednik Vučić bio u poseti Emanuelu Makronu jedino pitanje francuskih novinara koje je postavljeno bilo je upravo šta se desilo sa ubistvom Olivera Ivanovića i kako napreduje istraga u tom polju", podseća on.

I francuski mediji predviđaju da će kosovsko pitanje biti visoko na agendi, ukazuje Loran Ruj, francuski novinar koji živi i radi u Beogradu.

"Činjenica je da Francuska nije bila protiv ideje razgraničenja između Srbije i Kosova, koji je bio predlog Tačija i Vučića, međutim tu se Nemačka i Velika Britanija nisu se slagale. Sad Nemačka i Francuska očigledno se trude da ponovo pokrenu pregovore. Videli smo jedan neuspeli pokušaj 1. jula, kada je trebalo da bude sastanak u Parizu, a nije ga bilo. Da li francuska i nemačka incijativa imaju kapacitet da utiču na Kosovu, to ostaje da se vidi", kaže Ruj.

Ostaje da se vidi i ima li Francuska kapacitet prestigne Nemačku, dodaje Safeta Biševac.

"Makron pokušava da bude glavni lider EU posle Angele Merkel. Međutim, ja mislim da tu njegove želje, mogućnosti, okolnosti, pitanje je da li će on sve te želje i ambicije moći da ispuni, on će imati problem i u svojoj državi, da se nametne kao lider, njegova stranka nije dobro prošla na EU izborima", podseća Biševac.

Imaće Makron problem i na nivou Unije, jer je nemačka ekonomija za 50 odsto jača od francuske, smatra Milić.

"Teško se može očekivti da će se Namačka iz ovog regiona povući ili da će se Francuska u nekom srednjem roku zameniti, jer 13 odsto srpskog izvoza ide u Nemačku, oko tri odsto, nešto manje u Francusku, to će se teško preduprediti ta razlika", ističe on.

Drugim rečima, i u međunarodnoj politici para vrti tamo gde istorijski bratski odnosi neće, ili ne mogu.