Loran Ruj: Francuska vidi Srbiju kao ključnu zemlju i ulazna vrata na Balkanu

Ruj je podsetio da Francuska razvija novu strategiju za Zapadni Balkan u okviru koje Srbiju vidi kao ulazna vrata za uticaj u regionu.

"Fokus Francuske je na Srbiji i donekle Severnoj Makedoniji, a ostale zemlje su ostavljene za Ministarstvo spoljnih poslova (...) Francuska vidi Srbiju kao glavnog aktera na Balkanu, i zato želi da produbi te odnose. To je jedan diplomatski, privredni i politički alat Francuske u pokušaju da reši probleme na Balkanu", rekao je Ruj u Danu uživo TV N1.

Jedna od ključnih tema Makronove posete je Kosovo, i Ruj podseća da je vidljivo neslaganje Beograda i Prištine, ali da mu se čini da postoji neslaganje i između Pariza i Berlina, jer je Nemačka jasno stala protiv korekcije granica, dok je Francuska poručila da bi možda i pristala na svaki vid dogovora koji bi bio prihvatljiv za obe strane.

 "Bio sam u Prištini ovih dana i čuo sam nekoliko puta da će se možda ponuditi neki 'paket plus', neka vrsta paketa koji bi ponudili zajendo Nemačka i Francuska. Čuo sam da bi mogla da se ponudi neka vrsta referenduma za sever za 10 godina, ali nisam čuo nikakvu proverenu informaciju da li Francuska uopšte o tome misli", naveo je.

Suštinsko pitanje je, kako je rekao, da li Makron ima kapacitet da ubedi ostale evropske partnere da evenetualna francuska ponuda za Kosovo jeste dobro rešenje.

"Prvo treba da se složi sa Nemačkom, pa i sa drugima. Dok se to ne desi, ne vidim kako bi imao jačinu", kazao je Ruj, ističući da bi i Brisel i Makron voleli da dogovora dođe bez uplitanja Vašingtona i Moskve, ali da sve zavisi od snaga unutar EU.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, Ruj je istakao da svi francuski predsednici kada dolaze u neku zemlju - "dolaze kao trgovci", sa privrednom delegacijom s namerom da se potpisuju ugovori i sporazumi.

Objasnio je i da Francuzi, za razliku od Nemaca koji promovišu svoja mala i srednja preduzeća, u međunarodnoj privrednoj saradnji vole velike simbolične ugovore, poput aerodroma, metroa ili naoružanja.

"Nemci gledaju da budu bliže potrošačima, a Francuzi bliže vlastima i velikim ugovorima. Ne iznenađuje me što im je stalo da npr. prave metro. Oni vole te velike ugovore koje Nemci zanemaruju, ali kad se gleda po ulicama ima više 'audija' i 'mercedesa' nego 'renoa'", primetio je Ruj.

Sagovornik N1 konstatovao je i da odnosi Francuske i Srbije jesu imali uspone i padove, ali da su ti odnosi dobri već duže vreme i da Makron ne volazi "kao vatrogasac" da rešava neku goruću krizu između dve zemlje.

"Francuska je jedina zemlja u Evropi koja može da se hvali starim dobrim odnosima sa Srbijom. Položaj Francuske se bitno razlikuje od imidža drugih zemalja. Francuzi su ovde u istoriji ostavili pozitivan trag. Potpuno je normalno, čak i prirodno da se forsira ta simbolika", rekao je Ruj.

Govoreći o evropskim integracijama, Ruj je rekao da je lako kriviti Evropsku uniju što je pomenula neki datum kao rok za prijem novih članica, ali da ulazak u EU znači reforme koje se u Srbiji sprovode veoma sporo.

"Sam ulazak u EU traje najmanje 10 godina. Kad je zemlja iskrena da sprovede reforme, opet traje 10 godina. U Srbiji se reforme sprovode usporenim tempom", poručio je Ruj, ali je dodao i da su zemlje regiona često taoci političkih agenda zemalja članica Unije, i da ništa ne bi koštalo da se vrata Unije malo više otvore.

Ruj je napravio i paralelu između protesta "Žutih prsluka" u Francuskoj i protesta u Srbiji. Iako Makron, po njegovoj oceni, nije dobro rukovodio krizom u toj zemlji, Ruj je istakao da je predsednik Francuske ipak pokazao volju za dogovorom i pokrenuo debatu nakon koje su usvojeni pojedini zahtevi protesta, dok je u Srbiji predsednik Vučić naglasio da ne želi da razgovara sa ljudima iz opozicije.

"Očigledno je da kultura konsenzusa ovde ne postoji. U Francuskoj Makron i njegova stranka imaju redovne kontakte sa strankama opozicije, a ovde to ne postoji (...) Politika u Srbiji vodi se po drugačijm pravilima - kultura sukoba vidljivija je nego kultura konsenzusa, neki akteri vide svaki dogovor kao neku vrstu slabosti i onda tvrde pazar", ocenio je Ruj.