Rektorka BU Ivanka Popović kaže da je mudra odluka Odbora za etiku da predmet doktorata Siniše Malog vrati FON-u na odlučivanje, i da će nakon odgovora s tog fakulteta odluka biti donesena vrlo brzo. Od FON-a se traži da na jedan koherentniji način obrazloži zašto misle da je teza kandidata održiva, verujem da FON razume ozbiljnost situacije, kaže.
Ni pet godina nakon što je doveden u pitanje, ne zna se da li je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat.
Predmet osporene doktorske disertacije ministra Malog vraćen je Fakultetu organizacionih nauka na ponovno odlučivanje, odlučeno je na sednici Odbora za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta.
Nakon toga je profesor Slobodan Prvanović podneo ostavku na mesto zamenika člana Odbora za etiku, nakon čega je, sledeći njegov primer, i profesor Ognjen Radonjić podneo ostavku na članstvo u Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon toga regovala je i rektorka Univerziteta koja je izjavila da ne treba vršiti pritisak na Odbor za etiku.
Gostujući u Danu uživo, rektorka je navela da se prof. Radonjić vrlo jasno i ranije izjašnjavao o svemu i da poštuje njegov čin, kao i pravo dr Prvanovićada da ne učestvuje u radu odbora ako ne misli da se stvari kreću u pravcu u kojem on želi. Navodi da odbor ima dovoljan broj članova, da svaki član ima i zamenu i dodaje da su to dva lična čina za koje ne očekuje da će uticati na rad tog organa.
Upitana zašto je odbor doneo odluku da predmet ponovo vrati FON-u, rektorka kaže da se zna da se glavne kompetentnosti, što se tiče doktorskih disertacija, nalaze na fakultetima i da su oni najkompetentniji da odlučuju o kvalitetu svojih radova. „Ovo je vrlo jasna poruka Odbora za proefionalnu etiku da i FON mora da podnese svoj deo odgovornosti za završavanje ovog slučaja“, kaže gošča N1.
Rektorka navodi da odbor nije bio zadovoljan sadržajem dopisa koji je stigao sa FON-a, smatrajući da FON nije u dovoljnoj meri uvažio i obrazložio situaciju. Zato smatra da se radi o jednoj dobro izbalansiranoj i mudroj odluci odbora – da istraži sve mogućnosti kako bi se reklo da zaista nije ishitreno doneo odluku. Odbor nije kriv za ono što se pet godina nije pomerilo, kad je došlo do Odbora, stvari se miču, naglašava Popović.
„Od FON-a se traži da na jedan koherentniji način obrazloži zašto misle da je teza kandidata održiva“, dodala je.
Popović je mišljenja da Odbor očekuje da se ceo kolektiv FON-a aktivno uključi i da svoj puni doprinos da bi se došlo do rešenja. Osim mišljenja stručne komieije imaćemo i jednu jasniju poruku s FON-a kako se oni odnose prema toj tezi, kaže, dodajući da će to pomoći Odboru, nakon što stigne odgovor FON-a, da vrlo brzo donese konačnu odluku. Smatra da, posle tog odgovora, neće biti mnogo dilema, i dodaje: „Verujem da FON razume ozbiljnost situacije u kojoj su se našli“
FON-u je, kako prenosi rektorka, dato 60 dana za odgovor. Mislim da je to sasvim dovoljno, a nakon toga Odbor može da kaže da su ispitali sve relevantne činjenice, navodi gošća N1.
Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu je svestan toga da je doktorat ministra finansija Siniše Malog plagijat, ali nema hrabrosti da preseče i donese konačnu odluku, ocenio je akademik Dušan Teodorović.
Reagujući na tu ocenu ali i ostvake u odboru, rektorka je ranije navela da ne treba vršiti pritisak na Odbor za profesionalnu etiku, već da mu treba dozvoliti da radi svoj posao.
Duboko uvažavajući stav i mišljenje prof. Teodorovića i drugih kolega koje su se oglasile, ne vidim razlog da se sumnja u Odbor, i kad u startu kažete da neko nema hrabrosti, ja to vidim kao pritisak, ponovila je u Danu uživo rektorka. Popovićeva naglašava da ovo treba da je odluka stručne javnosti, a ne šire javnosti koja će da licitira da li je ovako ili onako.
Mora da se dozvoli stručnim organima da donesu samostalno odluku, ističe. Mislim da je profesor imao dobru nameru, ali mislim da se nesrećno izrazio, dodala je.
Na pitanje da li bi, da je neko drugi u pitanju a ne politička ličnost i ministar, trajao takav proces pet godina, rektorka kaže: „Zaista je tačno da BU nije imao razrađenu proceduru za ovakve komplikovane situacije… Obećala sam na početku svog mandata da ću rešiti ovaj slučaj, za devet meseci napravili smo jako veliki pomak i očekujem da u najefikasnijem mogućem roku to dovedemo do kraja. Moramo jačati institucije i verovati u sud institucija, dalje urušavanje institucija nam neće pomoći, već će samo dovesti do zloupotreba“, navela je gošća Dana uživo.
„Moramo da radimo na tome da je što više studenata na budžetu“
Rektorka je rekla da je ostalo nepopunjenih mesta na pojedinim fakultetima, i da možda ima i izbegavanja fakulteta koji se smatraju težim. ETF i medicina su dobro prošle, za razliku od Poljoprivrednog, Šumarskog, Fizičkog, Rudarsko-geološkog, kaže i dodaje da je to alarmantno. Sa prvim sednicama Senata ćemo da analiziramo trendove, i Ministarstvo je zainteresovano, i sigurno će doći do korekcija kvota“.
Rektorka kaže da je fokus i na poboljšanju nastave. „Imamo nedovoljan broj studenata koji završavaju godinu za godinom“, kaže ocenjujući da šaci izlaze iz srednjih škola nespremni za studije.
Jako mnogo studenata koji upišu budžetski status, izgube ga, počnu da rade, kaže. Ne možete efikasno da studirate i da radite puno radno vreme, navodi. Bilo bi optimalno da postoje vidovi finansijske podrške koji će omogućiti da studenti ne moraju da rade, možda malo, kako bi završili studije, ali to zahteva dodatna finansijska sredstva, kaže rektorka, ukazujući na praksu u nekim razvijenim zemljama.
„Ministarstvo prosvete želi da pomogne, ali je budžet dosta skroman što se tiče investicionog dela. Nadamo se da će možda neka sredstva iz IPA fondova omogućiti da se infrastrukturna situacija na fakultetima popravi, da imaju makar pristojne zgrade u kojima rade, a nekoliko i nema svoje zgrade. Nadam se da će to biti prioritet broj 1 za Ministarstvo, ministar je obećao, ja mu verujem i nadam se tom“, kaže rektorka. Nakon toga, dodaje, predstoji program na dugoročan period – da se vrati ugled nastavničkoj profesiji.
„Moramo da radimo više na tome da što više studenata upadne na budžet, ali da na njemu i ostane“, ističe rektorka.
Drugi problem je, konstatuje, socijalno raslojavanje – jer nisu u mogućnosti da studiraju svi oni koji bi trebalo. „A poenta studiranja je ne da studira onaj ko može da plati, već onaj koji ima afinitete da studira“.
Upitana da opiše prosečnog studenta u Srbiji, rektorka kaže je on vrlo snalažljiva osoba, ali da nedovoljno poznaje propise Univerziteta, ne želi da se organizuje u studentskim organizacijama, a posle možda ima primedbe na rad istih, da ima problema u dinamici spremanja nastavnih obaveza… Ali, zaključuje: „Oni su ogledalo onog što mi ne postižemo da uradimo, kao društvo, sa njima“.