Vesić o novom Statutu Beograda: Uklanjamo poslednji relikt Đilasove vlasti

"Ove promene su u interesu građana jer se tako lakše rešavaju njihovi problemi", rekao je Vesić na sednici Skupštine Beograda, obrazlažući predlog za izmenu gradskog statuta.

Vesić, koji je i predsednik Komisije za izradu novog statuta, rekao je da nije zadovoljan nivoom decentralizacije koji se postiže izmenom tog dokumenta, jer je taj nivo ograničen postojećim Ustavom.

Tokom obrazlaganja predloga za izmenu statuta, Vesić je često ironično pominjao "pametnjakoviće", pre svega lidere opozicije Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, navodeći da za njih "ne postoje Lazarevac, Voždovac i druge opštine već samo Njujork i slični gradovi".

"Ovim izmenama uklanja se poslednji relikt Đilasove nakaradne vlasti, koja je napravila zločin prema gradu jer ga je potpuno centralizovala", rekao je Vesić.

On je naveo da je "suština izmena približavanje građanima mesta odlučivanja", tako da ne moraju da putuju više desetina kilometara da bi završili neki posao, pa će se osnivati posebni uslužni centri sa raznim službama u opštinama, pogotovo prigradskim.

Prema njegovim rečima, opštine su podeljene u dve zone. Deset opština će imati status gradskih a sedam prigradskih, ali će sve dobiti veće nadležnosti.

Vesić je, između ostalog, naveo da je izmenama predviđena mogućnost prenošenja izvornih nadležnosti Grada na opštine, da prigradske opštine mogu da osnivaju javna preduzeća i da dobijaju pravo na izdavanje dozvola za legalizaciju na većim površima kvadratnih metara nego sada.

"Najveći budžet u istoriji Beograda"

Govoreći o rebalansu gradskog budžeta, Vesić je naveo da budžet grada i gradskih opština iznosi 1,134 milijarde evra, veći je za 4, 61 odsto u odnosu na sadašnji, što je, kako je rekao, najveći iznos u istoriji Beograda i govori o njegovom napredovanju.

"Sva fiskalna merila ukazuju na bolje prihode, to nije moguće negirati", rekao je Vesić, u pauzi sednice gradske skupštine, na čijem dnevnom redu je i rebalans budžeta.  

Prema njegovim rečima, fiskalni deficit grada je 7,9 odsto ukupnih budžetskih rashoda, što je manje od 10 odsto koliko zakon dozvoljava, ali ga zapravo nema jer je pokriven suficitom iz prošle godine. 

On je rekao da je veći prihod od poreza na dohodak građana za 3,4 odsto, od čega se najveće povećanje odnosi na porez na zarade, u iznosu od četiri odsto. 

Prosečna zarada u Beogradu, rekao je Vesić, iznosi 575 evra, što se odražava na prihode u budžetu, a nezaposlenost je ispod 10 odsto.  

On je rekao da će rebalansom najviše dobiti obrazovanje i naglasio da danas u obdaništa ide 74.000 dece.  

"To je 71 odsto dece, dok je u vreme gradonačelnika (Dragana) đilasa 46.000 dece išlo u obdaništa", rekao je Vesić, navodeći da Grad izdvaja dva puta više za subvencije nego tada.