Vučić: Oni koji slave Oluju da znaju da umemo da odgovorimo snažnije, ali nećemo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je obaveza srpskog naroda da nam se više nikad ne dogodi nesloga. Najavio je da će iduće godine sećanje na stradale i prognane u „Oluji“ biti održano u Beogradu, na Trgu Republike.

„Večeras vidite ponosan narod, koji ume da odbrani svoj rod, čuva svoje ime i prezime, da voli svoju zemlju i da se time diči na svakom mestu. Nemojte da mislite da ne umemo da odgovorimo snažnije. Umemo ali nećemo, nećemo jer smo postali pametniji, naučili šta smo grešili, šta je to što smo sve pogrešno napravili“, istakao je Vučić.

Patrijarh Irinej: Stradanje krajiških Srba planirano od najvišeg državnog vrha Hrvatske

Patrijarh Irinej rekao je da su Srbi stradali u akciji „Oluja“ novomučenici i da se njihovo stradalništvo može uporediti sa stradanjem njihovih sunarodnika u Jasenovcu i drugim stratištima u NDH tokom Drugog svetskog rata.

Patrijarh Irinej kaže da su u kolonama izbeglica u Hrvatskoj stradali starci, žene i deca, baš kao što su deca stradala u logorima NDH.

Dodik: Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je ukazao na značaj slobode za srpski narod na ovim prostorima, koji je u prošlom veku najviše stradao.

„Srbi su najstradalniji narod prošlog veka“, rekao je Dodik.

On je napomenuo da su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske, ali da su utočište našli u Republici Srpskoj i Srbiji. Dodik je podsetio da su prošle 24 godine od dana kada je Hrvatska donela odluku da očisti srpski narod iz Republike Srpske Krajine.

Obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane u Oluji

Ispred manastira Krušedol počela je centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj akciji „Oluja“ izvršenoj pre 24 godine.

Manifestacija pod nazivom „Oluja je pogrom“ počela je minutom ćutanja za sve stradale. Parastos žrtvama „Oluje“ služio je patrijarh srpski Irinej na platou ispred manastira Krušedol.

Linta: Procesuirati zločine nad Srbima

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta pozvao je Tužilaštvo za ratne zločine da procesuira brojne zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“ i u drugim hrvatskim „zločinačkim akcijama„.

Prema njegovim rečima, postoje brojni primeri brutalnog zločina nad preostalim srpskim civilima i ratnim zarobljenicima koji su počinjeni za vreme, ali i nedeljama i mesecima nakon zvaničnog završetka akcije „Oluja“.

Linta je napomenuo da su Srbi ubijeni u selima Grubori, Gošići, Varivode, Golubić, Žagrović, Zvjerinac, Doljani, Komić, Kijani, u izbegličkoj koloni na putu Glina-Žirovac-Dvor i mnogim drugim mestima na području Krajine.

Trifunović: Nešto nije u redu sa onima koji današnji dan slave kao praznik

  Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović ocenio je, povodom godišnjice „Oluje„, da jedino priznanje zločina koje su pojedinci počinili u ime naroda, može da dovede do „ozdravljenja koje nam je svima neophodno da bismo mogli da idemo napred„.

Izražavajući „duboko poštovanje žrtvama operacije ‘Oluja’, svima koji su u toj mračnoj epizodi istorije ovih prostora pobijeni, oterani iz svojih domova, izgubili članove porodice i prijatelje“, Trifunović je ocenio da „nešto ozbiljno nije u redu s onima koji današnji dan, dakle dan na koji se dogodilo etničko čišćenje, mogu da obeležavaju kao praznik“.

„Ipak, mišljenja sam da su iskvarene političke igre te koje su dovele do tako užasne stvarnosti slavljenja ‘Oluje’ u Hrvatskoj, usred 21. veka. Oba naša naroda su pretrpela ogromnu štetu upravo zbog političkih igara i mislim da je vreme da prestanemo da ih dozvoljavamo“, naveo je Trifunović a preneo PSG.

Jeremić: Srbiji potrebna promišljenija državna politika

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je, povodom godišnjice hrvatske akcije „Oluja“, da je Srbiji potrebna daleko promišljenija i odgovornija državna politika kako se u budućnosti našem narodu ne bi dogodio „neki novi Jasenovac – na Cetinju ili u okolini Prištine„, jer istorija uči da se u dramatičnim međunarodnim previranjima poput svetskih ratova, na čije otpočinjanje i tok ne možemo uticati, na Balkanu obično “gasi svetlo” i izbijaju sukobi u kojima se događaju masovni zločini.

„Nemam nikakve sumnje da će (hrvatski pevač Marko Perković) Tomson jednog dana biti sahranjen u Zagrebačkoj katedrali uz najviše državne počasti, pored Ante Gotovine. Toga bi trebalo da budemo toga svesni prilikom formulisanja buduće politike, kako bi se izbegli novi sukobi i zlo“, rekao je Jeremić na predstavljanju godišnjeg Izveštaja Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda u regionu.

Poručio je i da Srbija diplomatskim i političkim angažovanjem – bilateralno i u okviru međunarodnih organizacija – mora da učini sve da aktuelno stanje bude popravljeno ili da bar prestane da se pogoršava.

Žunić: EU krši prava svojih građana, nas Krajišnika

„Kao neko iz kolone, ko je prošao sve te događaje posle 24 godine sa ovoga mesta moram da poručim da ljudska prava izbeglih Krajišnika se krše u Hrvatskoj, nijedno pravo nije ostvareno u onoj meri u kojoj je trebalo, i čak ono malo prava hravtskoj zakonodavstvo tumači nja način na koji njemu odgovara“, kazao je Milan Žunić iz Koordinacije udruženja raseljenih u Srbiji.

Ispred Crkve Svetog Marka u Beogradu, gde je obeležena godišnjica „Oluje“, Žunić je rekao i da „EU krši prava svojih građana“.

„Imate 400.000 građana Evropske unije, to smo mi Krajišnici, čija prava ta EU krši na najdrastičniji način, krše se naša imovinska, stečena i statusna prava“, izjavio je Žunić.

Čestitke premijera i predsednice Hrvatske povodom godišnjice „Oluje“

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović čestitala je hrvatskim državljanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti, Dan hrvatskih branitelja i 24. godišnjicu vojno-policijske operacije „Oluja“ i pozvala na neumornost u rodoljublju.

Grabar-Kitarović je navela da je Hrvatska pobedom u operaciji „Oluja“ iz 1995. godine „dosanjala svoj istorijski san slobodne i nezavisne Hrvatske i postala punopravni član međunarodne zajednice“, prenosi Hina.

Hrvatski premijer Andrej Plenković ocenio je da je 5. avgusta 1995. „veličanstvena vojno-policijska operacija Oluja donela slobodu i mir“ Hrvatskoj, pošto je tada „u ustavno-pravni poredak Hrvatske vraćen najveći deo okupiranih hrvatskih teritorija“.

SNV godišnjicu „Oluje“ obeležila u Donjem Lapcu

Komemorativno obeležavanje u spomen na žrtve „Oluje“, u organizaciji Srpskog narodnog veća i uz podršku Inicijative mladih za ljudska prava, održano je u crkvi Silaska Svetog Duha na Apostole u Donjem Lapcu. Parastos za nestale i ubijene tokom i nakon akcije „Oluja“ održao je protonamesnik Predrag Sušić.

Predsednik SNV-a Boris Milošević rekao je da u „službenom narativu Hrvatske nema mesta za srpske žrtve ‘Oluje'“.

„Ja ne posedujem istinu o ‘Oluji’, ali znam da Hrvatska tada nije sprečila pljačku, već je pokrivala grabež. Nema tadašnjeg načelnika, gradonačelnika ili župana koji nije potpisao neki papir kojim je pokrio odnošenje svega što se moglo natovariti i odneti“, rekao je Milošević.

Inicijativa mladih za ljudska prava i predstavnici SNV-a dan pre su obišli mesto stradanja porodice Čengić u Erveniku, kao i mesta Varivode i Gošić u kojima je nakon „Oluje“ ubijeno 16 srpskih civila na kućnom pragu.

Nikola Puharić, programski direktor Incijative mladih za ljudska prava, rekao je da ne govori samo u svoje ime i u ime Inicijative, već i u ime svih onih koji su potpisali peticiju za izvinjenje žrtvama „Oluje“ i njihovima porodicama.

Peticija je pokrenuta pre tri godine i do sada je potpisalo 1.200 ljudi.

SMS: Negiranje zličina vodi do njegovog ponavljanja

Stranka moderne Srbije upozorila je danas, povodom godišnjice „Oluje„, da negiranje zločina može nesmotreno dovesti do njegovog ponavljanja i posrednog opravdavanja nekog novog zločina.

Ubijanje civila, etničko čišćenje i proterivanje nije herojski, već zločinački poduhvat i kao takav mora biti osuđen, kako u zemlji koja je na takav zločin žmurila, tako i u međunarodnoj zajednici, ističe ta partija u saopštenju.

Prema oceni Stranke moderne Srbije, istinsko pomirenje mora početi prestankom negiranja zločina i veličanja zločinaca u nacionalne heroje, jer „ako istinski želimo mir, to je put – očistimo svako svoje dvorište da nam buduće generacije prodišu“.

Radojičić: Ne zaboraviti tragediju

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da se zvaničnim obeležavanjem godišnjice hrvatske akcije „Oluja“ šalje poruka da Srbija nije, niti će ikada zaboraviti tragediju svog naroda i da „oseća večnu bol prema tragično nastradalima“, saopšteno je iz gradske uprave.

Ujedno šaljemo i poruku da nikada više sličan scenario nad našim stanovništvom nećemo dozvoliti, istakao je Radojičić.

Podsetio je da u Beogradu živi više od 200.000 izbeglih sa teritorije Hrvatske, da gradska vlast razume njihove potrebe, poznaje njihove probleme i da su aktivnosti usmerene da im obezbedi uslove za kvalitetan život.

Mihajlović: Žrtve ne zaboravljamo, ali želimo saradnju i pomirenje

Potpredsednicа Vlаde Srbije Zorаnа Mihаjlović ocenila je, povodom godišnjice „Oluje„, dа Srbijа ne zаborаvljа svoje žrtve, ali i da želi dа zаjedno sа svim susedimа rаdi nа pomirenju i stvаrаnju bolje budućnosti.

„Niko nemа prаvo dа izbriše sećаnje nа ubijene, nestаle i prognаne Srbe i etničko čišćenje u аkciji ‘Olujа’, kаdа je proterаno više od 200.000 nаših sunаrodnikа, аli isto tаko imаmo obаvezu dа stvаrаmo drugаčije odnose u kojimа ćemo kаo susedi sаrаđivаti, а grаđаni živeti u miru jedni pored drugih, bez obzirа nа nаcionаlnost“, navela je Mihajlović.

Dveri: „Oluja“ imala sve elemente genocida

Potpredsednik Dveri Ivan Kostić ocenio je da je operacija „Oluja“ 1995. godine imala „sve elemente genocida“ ali i da Vlada Srbije u prethodnih sedam godina ništa nije učinila da se Srbi koji i danas žive u Hrvatskoj zaštite i da pravda za zločine iz „Oluje“ bude zadovoljena.

Kostić je u pisanoj izjavi ocenio da je 24 godina posle „Oluje“, položaj Srba u Hrvatskoj „i dalje veoma loš“.

„Dok se celа Evropа bori protiv novih oblikа fаšizmа i nаcizmа, zvаničnа Hrvаtskа uz učešće hrvаtske predsednice Kolinde Grаbаr Kitаrović veličа etničko čićenje Srbа u operаciji ‘Olujа’, uz sve dobro poznаte simbole ustаške ideologije iz vremenа NDH“, naveo je Kostić.

Štrbac: Još popisujem žrtve „Oluje“

Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac izjavio je da „Veritas“ još nije završio zadatak, jer nisu popisane sve žrtve„Oluje“.

„Ja sam još u ratu. Popisujem žrtve. Nisu sve ni popisane. Ovo nije običan posao, on je misionarski. U nedostatku državne administracije neko mora da popisuje. Suočavamo se sa manipulacijama države Hrvatske, čak i kada imamo imena žrtava“, rekao je Štrbac za RTS.

On je naveo da će se ispuniti cilj koji je zacrtao nekadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman koji je rekao da će se srpsko pitanje rešiti kada njihov udeo u ukupnom broju stanovnika bude manji od tri odsto.

Rekao je i da je obišao izbegle Srbe po Evropi, Australiji, SAD i da bi se većina vratila u zavičaj, ali da Hrvatska pravi probleme.

Komeserijat: Povratak Srba u Krajinu sporadičan

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je da je u akciji „Oluja“ proterano 200.000 krajiških Srba.

Bežeći u koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, život je izgubilo ili se vodi kao nestalo oko 1.700 ljudi, podsećaju iz Komesarijata.

Od početka ratova na prostorima bivše SFRJ 1991. godine, u Srbiji je utočište potražilo blizu 618.000 Srba iz Hrtavske i BiH od kojih danas status izbeglice iz Hrvatske ima 17.900 lica, i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, podsećaju iz Komesarijata.

Iako je prošlo skoro četvrt veka, brojni pokušaji uspostavljanja klime poverenja u regionu nisu dali mnogo rezultata, kaže se u saopštenju.

Povratak Srba u Krajinu je sporadičan, a hrvatska država čini sve da se on nikad i ne desi, stvarajući atmosferu nacionalne netolerancije koja vraća region u devedesete, poručuju iz Komesarijata.

SPS: Najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata

Povodom 24. godišnjice egzodusa krajiških Srba, Socijalistička partija Srbije sapštila je da oseća odgovornost i potrebu da podseti građane Srbije, regiona i međunarodnu zajednicu na „najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata„.

U akciji „Oluja“ je proterano 250.000 ljudi, a ubijeno oko 2000 civila, mahom žena, staraca i dece, navodi se u pisanom saopštenju.

Ovaj egzodus Srba je prošao nekažnjeno od strane međunarodne zajednice, „što je doprinelo veličanju ustaštva i stvaranju povoljne klime za razvoj fašističke ideologije“, rečeno je u saopštenju.

SPS smatra da sve dok se u „Hrvatskoj ne suoče sa svojim zločinima, a ne da ih slave, i dok ne procesuiraju ratne zločince“, neće biti u potpunosti normalizovani odnosi između dva naroda.

Palma poziva na formiranje Specijalnog suda

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma pozvao je na formiranje Specijalnog suda za kako je rekao, „najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi“ i ratne zločine počinjene nad Srbima tokom hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“ 1995. godine.

Navodeći da je hrvatsko pravosuđe do danas donelo samo dve presude za zločine u „Oluji“, kojima su osuđeni po jedan Albanac i Srbin, a „nijedan Hrvat“, Marković je podsetio da je u toj vojnoj operaciji ubijeno 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.

Ocenio je da međunarodno pravo ne postoji „dok god Ante Gotovina i Ramuš Haradinaj ne budu cimeri u ćeliji Haškog tribunala i ne odgovaraju za najteže ratne zločine i etničko čišćenje“.

Dačić: Paradoksalno je da Srbiju optužuju za genocid

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je, povodom godišnjice „Oluje„, da će 4. avgust u Srbiji trajno ostati dan koji će po zlu biti obeležavan.

Gostujući na televiziji Pink, Dačić je rekao da na godišnjicu te operacije hrvatske vojske i policije „ne treba da izražavamo mržnju prema drugima nego žaljenje zbog onoga što se desilo našem narodu i izvučemo pouke za budućnost“.

„Kada se podvuče crta u odnosima sa Hrvatima, izgleda paradoksalno da neko optužuje Srbiju za genocid, a Srba je danas u Hrvatskoj ostalo oko 180.000 dok ih je po popisu iz 1991. bilo 560.000 i više od 100.000 Jugoslovena, a tako su se uglavnom Srbi izjašnjavali. U Sarajevu je živelo 150.000 Srba i 100.000 Jugoslovena, a danas je Srba u tom gradu manje od 10.000. Nekima ni to nije prepreka da i dalje tvrde da smo mi izvršili genocid“, kazao je Dačić.

Narodna stranka: Beograd da insistira na ostvarivanju punih prava za Srbe

Narodna stranka pozvala je državne organe Srbije da insistiraju na ostvarenju punih prava za Srbe u Hrvatskoj i da od Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije „odlučno i stalno traže“ da u Hrvatskoj „konačno i potpuno budu sprovedeni Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina i Erdutski sporazum“.

Stranka je u saopštenju povodom 24. godišnjice „Oluje„, zatražila od Zagreba „zaustavljanje neprekidne kampanje mržnje prema srpskom narodu i prestanak fašizacije hrvatskog društva“.

„Osuđujemo licemernu politiku zvanične Hrvatske i pasivno držanje Vlade Srbije prema nevoljama srpskog naroda. Tražimo uspostavljanje nove, moderne politike Srbije koja će voditi ka pravednijim i boljim odnosima Beograda i Zagreba“, stoji u saopštenju Odbora Narodne stranke za srpske zemlje i rasejanje.

Centralna državna manifestacija ispred manastira Krušedol

Na platou ispred manastira Krušedol na Fruškoj gori danas će biti obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“ izvršenoj pre 24 godine.

Obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji „Oluja“ od 19 sati prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Parastos svim žrtvama služiće patrijarh SPC Irinej.