Stojan Radenović, jedan od najboljih matematičara na svetu, odlučio je da svoju radnu karijeru nastavi u Srbiji, a kako navodi RTS, njegova odluka znači drastično poboljšanje pozicije Srbije na Šangajskoj listi.
Profesor Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, a zatim ga je angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji.
Rekao je da se oko svog povratka u Beograd dogovrio sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
POVEZANE VESTI
„Nije on mene ubedio, taj poziv iz Njujorka, on može da mi bude sin. Osetio sam svoju slabost. Ja sam otišao tamo da rešim stambeno pitanje ćerkama. Nemojte da pomislite da je to kao kod fudbalera i pevača, to je sića, ali to je cena u celom svetu i kineski univerziteti toliko daju. Ja sam se čim me zvao, kad sam video da je to predsednik, ja sam se transformisao malo“, rekao je Radenović.
Prema njegovim rečima, ne može jedna mala zemlja koju su tukli u svim ratovima u poslednjim vekovima, otimali, rušili mostove, da daje kao bivša kolonijalna zemlja koja je sve stekla na otimanju.
„Ja ne bih težio da naš univerzitet bude kao Harvard. Izgubili bismo našu dušu“, rekao je Radenović.
Igra umesto knjige
Radenović je u intervjuu za RTS rekao da razloge za svoju ambiciju pronalazi još iz detinjstva, tamo gde je rođen, u osnovnoj školi podsticaj učitelja, pa u Gornjem Brestovcu nastavnika Dinčića, svog razrednog, pa posle u Leskovcu od profesora matematike Slobodana Pavlovića, a pominje i podsticaj sjajnih asistenata i profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu.
„Pitanje je kakav bih ja bio da sam rođen u Beogradu ili bilo kom mestu u Srbiji gde sad deca koja idu u prvi razred uče matematiku na način na koji se uči. Imaju tri knjige, a ne znaju da čitaju. Ja ne mogu da se setim u kom sam razredu dobio bilo koju knjigu iz matematike, ali to podsticanje od strane učitelja je bilo kao štapom i kanapom“, rekao je Radenović.
Prema njegovim rečima, nekada je mnogo bolje da nemate knjigu, već da imate igru. Kada je dete prvi, drugi razred osnovne škole, ne zna dobro da čita, ali kada uči da čita cilj je da se orijentiše, napred–nazad, levo-desno, gore–dole, veće–manje, da uzme metar i izmeri dužinu sobe.
