Profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković izjavila je u Novom danu da Univerzitet u Beogradu, kao i profesori, moraju da podrže studente koji već šesti dan blokiraju zgradu Rektorata tražeći, pre svega, da rektorka Beogradskog univerziteta uputi predlog Vladi Srbije za smenu ministra finansija za čiji doktorat se sumnja da je plagijat.
„Oni su, na svoj mladalački način, prstom uprli na ono što jeste osnovni problem sada. Potpuno je jasno da je pitanje doktorata Siniše Malog pretvoreno u političko pitanje“, navodi Stojković.
POVEZANA VEST
Ocenjuje da „puno studenata“ podržava grupu koja je u zgradi Rektorata, ali da se plaše da dođu, kao i većina univerzitetskih profesora kod kojih je takođe prisutan strah.
Stojković, koja je posetila studente, kaže da su odlučni da istraju u svojim zahtevima.
„Oni su rekli da je ‘car go’ odnosno ono što je svima jasno – da je očigledno da Univerzitet nema snagu da reši problem plagijata. Produžavanje roka jeste demonstracija toga da Univerzitet pokušava da se iskobelja iz ove situacije, a da pri tome politički ne strada“, smatra Stojković.
Prema njenim rečima, Univerzitet nema snage da proglasi plagijatom doktorat Siniše Malog, dok je on na funkciji, te da se time urušava kredibilitet Univerziteta.
„Ovo što su sad uradili studenti, trebali smo mi da uradimo“, ističe profesorka Stojković.
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević ističe da o formulaciji zahteva studenata može da se razgovara, ali da su oni „uprli prstom u dva najvažnija problema“.
„Jedan je zatvaranje očiju pred očiglednim falsifikatima svega okolo, pa i doktorata. Već pet godina procedura ne može da se okonča i oni s pravom sumnjaju da će procedura biti okončana u dogledno vreme. Njihov zahtev u tom pogledu dele mnogi profesori“, ocenio je Pavićević.
Druga važna stvar, dodaje Pavićević, jeste „stalno izjednačavanje da smo svi isti“.
„Sad su odjednom isti studenti i aktivisti stranke ili još gore neki batinaši koji ih jure po dvorištu“, kaže Pavićević.
On podseća na prve velike studentske proteste 1992. godine, zbog kojih je tri meseca Univerzitet bio u blokadi, i navodi da su se i tada iste stvari govorile za njih i to od strane studentskih predstavnika, kao i političara na vlasti koji su navodili da su to politički zahtevi i slično.
Prema njegovom mišljenju, obe strane su spremne na neku vrstu kompromisnog rešenja i dodaje da je važno da studenti dobiju uveravanja da će se zaista njihovi zahtevi uzeti u obzir.
