Nekadašnji ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter saglasan je sa idejom da se u dijalog o KiM uključi više aktera. "Početkom sledeće godine biće novih mogućnosti, sa novim timom u Briselu, s novim timom na Kosovu, naravno za srpsku vladu i za srpsku opoziciju - da svi oni učestvuju". Voleo bi, kaže, da nova Vlada Kosova bude voljna da problem taksi reši i "ispod radara", a i pitanje koje Albanci pominju - da Srbi prestanu da delegitimizuju zemlje koje su priznale Kosovo, dodajući da veruje u tihu diplomatiju.
Nema vremena za gubljenje i vreme je da se evropsko vođstvo, u saradnji sa SAD-om, ponovno fokusira na Zapadni Balkan. Tako su u zajedničkom tekstu za magazin „National Interest“ još polovinom maja ocenili dvojica bivših američkih diplomata Frenk Vizner i Kameron Manter i stručnjak za jugoistočnu Evropu Marko Prelec.
POVEZANE VESTI
Manter, gostujući u Novom danu, kaže da će se sa predsednikom Vučićem danas sresti i da će pričati o tome da nema dovoljno zamajaca u odnosima između Zapadnog Balkana i Evrope. Želimo da istražimo načine na koje se to može prebroditi, u SAD postoji novi savetnik za nacionalnu bezbednost, tu je specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer, postoji politički osećaj da stvari mogu da se pokrenu, naveo je Manter.
Sledeće nedelje će Generalna skuština UN održati razgovor između poslovnih ljudi, koji će razgovarati o poslovnim prilika u regionu, navodi. „Ako bih išta naglasio u razgovoru sa predsednikom Vučićem je – nemojmo dozvoliti da ta percepcija ostane i šta možemo da uradimo kako bi zapadni Balkan ostao na evropskom putu“, rekao je gost N1.
Manter kaže da se slaže sa idejom da u dijalogu učestvuje što više aktera, dodajući da i njegov institut učestvuje u dijalogu na Balkanu, najavljujući sastanak u Berlinu u decembru.
„Budimo pošteni, situacija je nerešena. Kada kažete ko učestvuje, moramo da shvatimo prvo – ko iz Prištine? Oni imaju izbore u oktobru, mi nećemo znati dok se ne završe ko će iz Prištine učestvovati. Isto tako EU još odlučuje i pravi tu tranziciju za svoj tim koji će ovde doći posle 1. u mesecu – da li će biti specijalni izaslanik, da li će biti još ljudi … Onda imamo novi tim u Vašingtonu, imamo Palmera, imamo savetnika za nacionalnu bezbednost… Koncept jeste dobar – trojka ili nije bitno koliko će ljudi učestvovati, ali još nismo sigurni ko će biti ti akteri. Mislim da će trebati vremena – možda mesec, dva pre nego što će da bude jasno ko će učestvovati“, rekao je.
Upitan o mogućem učešću Rusije, kaže da je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao da ne može biti rešenja za Kosovo bez Rusije. „Stručnjak kao Harčenko bi mogao da pomogne i to je razumno očekivati. Postoje ljudi ne samo iz Rusije nego i iz drugih zemalja koji imaju ideje kad govorimo o budućnosti. Ovo nije samo političko pitanje, već pitanje ekonomske i socijalne budućnosti regiona“, naveo je.
Mnogi akteri mogu da učestvuju i da razgovaraju ne samo o politici već i o širim pitanjima, dodao je Manter.
Nekadašnji ambasador u Srbiji podvlači da je izgubljeno vreme u prethodnom periodu, ali ne samo to – već i fokus. „Ne možete samo imati dijalog radi dijaloga, ne možete samo najaviti dijalog. Morate se baviti stvarnim pitanjima – prekogranična trgovina, studenti – kakva će biti njihova budućnost, kako ćemo se baviti demografskom krizom… U svim zemljama Zapadnog Balkana mladi odlaze… Izgubili smo fokus na ta pitanja. Trebaće rada i truda u internoj politici da se to reši. Najteži zadatak je da vidimo šta će se desiti na Kosovu posle izbora. Ono što smo izgubili je fokus, ali ne verujem da smo izgubili želju“.
Kaže da u kontaktima sa ljudima u regionu vidi želju da se problemi reše. Ja ostajem optimista iako sam razočan što nije bilo napretka, ali optimista sam da postoji osnov za to, i o tome ću da pričam sa predsednikom Vučićem, dodao je.
„Želim da pohvalim Vučića što je fleksibilan političar. Na njemu je da bude fleksibilan u ovoj ili onoj meri. U našim razgovorima smo uvek pričali o činjenici da je budućnost Srbije da bude demokratska država, zemlja koja je prosperitetena i koja živi mirno sa svojim susedima. To se može postići, a ja verujem da i on u to veruje, samo kao članica EU. To je jedini način da Srbija ostvari ta tri cilja“.
Da bi Srbija bila deo EU mora doći do nekog aranžmana sa Kosovom, ističe. „Kao američki diplomata, ja podržavam zamisao da Srbija prizna Kosovo i da Kosovo i Srbija zajedno rade i reše svoje probleme“.
Kako je rekao, glavni cilj vodi ka tome da postoji odnos između Srbije i Kosova koji podrazumeva obostrano poštovanje i koji omogućava da obe zemlje uđu u EU.
Manter kaže da nova diplomatija koju on pominje kad govori o tom pitanju, jeste diplomatija u kojoj učestvuju privrednici, NVO, da je to diplomatija građana – dakle, neka šira diplomatija. Jer, kako navodi, važno je baviti se „stvarnim pitanjima za stvarne ljude“, konkretnim pitanjima koja se tiču života ljudi.
Na pitanje da li u ovom trenutku vidi, osim Vučića, na primer, potencijalnog pregovarača iz redova opozicije, kaže da je to teško reći, da nije bio dugo u Srbiji i da ne poznaje kako je organizovana srpska opozicija.
Međutim, dodao je da, osim što vlast treba da priča sa Briselom, važno je da i opozicija priča sa Briselom, da budu predstavljeni širi interesi. „Mnoge konkretne stvari moraju da budu razjašnjene u Briselu, oni moraju da odluče kakav će biti njihov pristup Zapadnom Balkanu, ko će u njihovom timu u Briselu na tome raditi, ali i u pojedinačnim zemljama, ko u Nemačkoj, ko u Francuskoj – to još nije jasno“, naveo je i dodao da im treba dati vremena da u Uniji pojasne svoje uloge, jer ne postoji „jedinstveni Brisel“.
„Početak sledeće godine, tu će biti novih mogućnosti sa novim timom u Briselu, sa novim timom na Kosovu, za srpsku vladu i za srpsku opoziciju – da svi oni učestvuju“, kaže gost N1.
Smatra da je Kosovo, uz BiH, potencijalno žarište na Balkanu, ali dodaje da je zapravo optimista da Srbija i Kosovo mogu da komuniciraju, jer je, kako kaže, Vučić pokazao da spremnost da razgovara, i da su to pokazali još neki ljudi iz Srbije, ali i sa Kosova.
Voleo bih da rezultat izbora na Kosovu bude takav da ko god bio na vlasti, bude voljan da pruži ruku srpskoj strani, i da će pitanje taksi biti rešeno sa obe strane, možda ne javno, možda uz dobru volju, „ispod radara“, a i po pitanju koje Albanci pominju – da Srbi prestanu da delegitimizuju zemlje koje su priznale Kosovo, kaže Manter.
On ocenjuje da ima puno mesta za ustupke, ali da se to ne mora raditi tako da se ponizi druga strana. „Neki pregovori bez mnogo pažnje mogu da dovedu do odustajanja od ekstremnih stavova – da Albanci ukinu takse, ali ima stvari koje i Srbi mogu da uradi. Tome služi tiha diplomatija. Ja sam uveren da će Vlada Srbije uspeti u tome“.
Po pitanju trenutnih dešavanja u BiH – manje optimističan
Govoreći o dešavanjima u BiH, kaže da ga veoma brine tamošnja situacija. „Mogućnost za reforme koje treba tamo da se odigraju – ja sam manje optimista“. Kaže da je optimističan da kako se napravi napredak u odnosima Srbije i Kosova, da to može da utiče na ceo Zapadni Balkan.
Osvrćući se na deklaraciju SDA, kaže da ono što mora da se desi, uz pomoć SAD i Evropljana, je da mora da se rešavaju problemi gde je svađa i rasprava. „Ne kažem da ne postoje ti prioritetni problemi, ali uzroci su teškoće koje postoje u Ustavu, u ustavnom uređenju – da se urade neke stvari tamo za narod, da li žive u Federaciji ili RS. Da se reše konkretna pitanja je način da se smiri situacija. Ako stavite vodu na vatru, ona će da vri, ali nemojte da izbije požar u kući. Rešite ta pitanja. Ja sam zabrinut za BIH, da Zapad, Amerikanci i EU, ne pružaju dobvoljno pažnje i ne pružaju napor da se reše ti konkretni problemi i onda dođe do ovih izjava koje nikoma ne pomažu“, zaključio je Manter.
