Vlast pre 5. oktobra bila je u rukama Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke, a najpoznatija organizacija koja se tada svakodnevno borila protiv izolacije zemlje, medijskog mraka i nemaštine bio je Otpor. Danas su na vlasti isti političari koji su je činili i pre 2000. godine, naprednjaci i socijalisti, a na ulicama skoro godinu dana traju protesti u organizaciji "1 od 5 miliona".

Socijalisti koji su 5. oktobra 2000. pali, danas su ponovo na vlasti, a dan su obeležili vraćanjem stolice koja je pre 19 godina nestala iz Skupštine. Ne žele, međutim, da kažu kod koga su stolicu našli, zna se samo da su je doneli iz Čačka.

N1: U čijem podrumu ste našli stolicu?

„U podrumu jednom u gradu je stajala, gde je neko ko je doneo stolicu, da sad ne otvaramo temu ko je, znamo ime i prezime čoveka koji ju je doneo. Još jedna stolica postoji kod čoveka koji je zaljubljen u fotelje“, kazao je Nemanja Trnavac iz SPS.

N1: Kod koga?

„Mislim da je najbolja adresa da pitate Velimira Ilića“.

N1: Pitam vas.

„Mislim da je kod njega“.

Mladi socijalisti koji su bili u pratnji smatraju da su građani 5. oktobra bili izmanipulisani.

„Mislim da im je govoreno da će, samo da se sruši Milošević, sve biti u redu. Mislim da je 19 godina kasnije više nego očigledno da je taj 5. oktobar izneverio sve ono što je obećavano“, kazao je Uglješa Marković iz omladine SPS.

„Mi smo se tada borili za slobodu, mi tada nismo imali slobodu, ljudi su ubijani na ulicama i Beograda i Srbije… Ubijen je Slavko Ćuruvija koji je prvi imao hrabrost da objavi pesnicu na naslovnoj strani Dnevnog Telegrafa, ubijen je Ivan Stambolić koji je takođe bio aktivan protiv režima Slobodana Miloševića. Tada je Milošević ubijao svoje političke protivnike, zemlja je bila razorena i izopštena od sveta u postratnom periodu“, navodi Nenad Konstrantinović iz bivšeg Otpora.

Petom oktobru prethodila je cela godina protesta nezadovoljnih građana, ali pre svega studenata koji su iskustvo nosili iz protesta 1996. i 1997. godine.

„Peti oktobar nije bio nasilan, aktivnosti tadašnje opozicije i otpora nisu bili nasilne. Mi smo uspeli da izvedemo jednu revoluciju nenasilno, da nikoga ne ubijemo, a onda je režim Miloševića, odnosno njegovi ostaci, ubio premijera i tako su pokušali da skrenu i uspore naš put ka Evropskoj uniji, u čemu su uspeli“, dodaje Konstantinović.

Danas je na ulici organizacija „1 od 5 miliona“, studenti koji su se 2000. godine tek rodili, ali o 5. oktobru, kako kažu, znaju dovoljno.

„To je bio maraton, kao i ovaj protest, imali su više protesta u kontinuitetu 1991,1996 i 1997, kada su priznati lokalni izbori i onda je te 2000. Milošević morao da prizna da je izgubio na predsedničkim izborima. Išli su u nekom kontinuitetu, što je bilo jedino moguće verovatno u tom trenutku. Danas su okolnosti drugačije. Mi se nećemo koristiti starim metodama“, rekla je Valentina Reković, iz „1 od 5 miliona“.

Iako se neće koristiti starim metodama, bore se gotovo za istu stvar kao i studenti i građani pre 19 godina.

„Prvenstveno se borimo za fer i poštene izbore pošto, pod ovakvim okolnostima u uslovima medijskog mraka, pretnji ljudima, imamo crne džipove na izborni dan, imamo pretnje po javnim preduzećima… ne može biti nikakvih fer i poštenih izbora“, dodaje Reković.

Protesti građana počeli su prošlog decembra, usmereni takođe protiv nasilja posle napada na jednog od lidera Saveza za Srbiju Borka Stefanovića u Kruševcu kada je zadobio teže povrede glave.