Lena Hansen: Više pažnje ženama u bezbednosnim pitanjima

Vesti 09. okt 201920:50 > 20:50
Izvor: N1

Misija OEBS-a u Srbiji i Vlada Švedske godinama aktivno pomažu jačanje civilne kontrole sektora bezbednosti u Srbiji. Podrška se pruža kroz projekat "Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji". Misija OEBS-a podržava i gostovanja sručnjaka iz drugih zemalja, pa je tako gošća Fakulteta političkih nauka bila Lena Hansen, profesorka sa Fakulteta političkih nauka u Kopenhagenu, koja je govorila o rodu i bezbednosti.

N1: Koju ćete poruku poslati studentima u Beogradu?

„Političari u skoro svim zemljama danas su postali svesni značaja bezbednosti i uloge žena u svemu tome, a takođe i mladima se ukazuje velika pažnja na to kroz školovanje. Nekada je bezbednost, vojska, pa i politika bilo nešto što je vezano isključivo za muškarce. Jedan od problema u prethodnih, pa oko 30 godina, bila je na primer upotreba silovanja kao strategije rata. Imamo i primere gde su žene ubijane jer se njihovo ponašanje možda nije smatralo prikladnim ili slično. Takođe, tu su primeri gde su žene i devojčice dobijale hranu nakon što su muškarci i dečaci završili svoje obroke.“

N1: Šta se promenilo u akademskim krugovima u poslednjih 20 godina?

„Ono što je bitno naglasiti kao veliku promenu jeste veći fokus na rodnoj sigurnosti. Kako akademski tako i politički. Ja sam istraživala područje BiH za vreme ratova devedesetih i tada je bilo dosta slučajeva silovanja. Sećam se da su krajem devedesetih feministi bili skeptični da li će biti fer suđenja kada su u pitanju i silovanja. A sud je tada bio malo efikasniji u tom delu. Zbog toga kažem da je poslednih godina velika pažnja usmerena na to što smatram napretkom. Velika promena desila se i dolaskom interneta i modernih tehnologija, gde su vam sada na raspolaganju sve informacije, gde možete videti šta se dešava i izvan granica vaše zemlje.“

N1: Rodna sigurnost postala je jedna od glavnih tema u mnogim delovim sveta. Mislite li da je to moda?

„Mislim da je politički važna, ako pogledamo u prošlost i u stvari koje su se dešavale. Što se akademskog izučavanja rodne sigurnosti, odnosno studija roda tiče, možemo reći da je postalo popularno izučavati to. Na primer ja kada sam išla na fakultet nije baš bilo popularno studirati međunarodne odnose, a nekoliko godina kasnije bilo je jako traženo, a to je bilo 1988. godine. Jedna stvar je jako zanimljiva, a to je pitanje da li su žene miroljubivije od muškaraca. Pa se postavlja pitanje da li bi bilo više mira u svetu da njime vlada veći broj žena. A onda sa druge strane imate političarku kao što je bila Margaret Tačer, koja baš i ne podržava tu teoriju. Sve je više žena u politici, ali za to je neophodno biti jak i strog, zato je jako bitno politiku ne vezivati za pol. Situacija je različita u svim delovima sveta. Zavisi sve od toga kakva je kultura, kakva je politička struktura, da li postoji sloboda medija, da li muškarci i žene imaju jednake mogućnostu i slično.“

N1: Koja je uloga žena u konfliktima?

„Vidimo da je sve veća uloga žena u raznim aspektima života, pa i u konfliktima. Žene u Americi mogu da se bore, žene danas idu u vojsku, što je nekada bilo vezno samo za mušarce. U Danskoj, odakle sam ja, vojska se trudi da regrutuje veći broj žena… a neki od razloga za to su mišljenja da su žene ipak miroljubivije, da bi na primer lakše doprle do stanovništa u slučajevima invazija i slično. Znamo da su žene te koje ostaju kada muževi odu u rat i na njih može podjednako uticati postraumatski stres kao i na muškarce, jer često dolazi i do promena ponašanja, nasilja i slično. Tako da, DA – uloga žena u konfliktima jeste velika i jeste važna.“