Sećanja na "krvavi oktobar" duboko urezana u svest Kragujevčana

Odmazda jedinica Vermahta nad civilima najviše je pogodila familiju Živote Uroševića iz sela Maršić, nadomak Kragujevca. Streljan je dvocifren broj njegovih predaka i rođaka.

Životin deda Radisav je preživeo streljanje. Ranjen se krio se u šumi, a lečio ga je bolničar iz obližnjeg sela Korman.

"Četrdesetprve iz porodice mog oca i moje majke streljano je četrnaestoro. Moj deda Radisav, očev otac, je preživeo streljanje i pričao mi jekada je bilo posle samog streljanja doubijanje, išao je vojnik i doubijao. Preko njega su pali par mrtvih, bio je u lokvi krvi. Čak je bio svestan i čuo je kada doubijaju, a njega su preskočili. Oni su rekli, imate 24 sata da pokupite mrtve i da ih sahranite. Inače, mi ćemo da se vratimo i da spalimo selo, ako se to ne dogodi“, priča Urošević.

Pripadnici Narodno-oslobodilačkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini su 1941. godine između Kragujevca i Gornjeg Milanovca ubili 10 i ranili 26 vojnika nacističke Nemačke, zbog čega je usledila odmazda. Od 19. do 21. oktobra 1941. okupator je streljao 2.800 Srba, Jevreja i Roma u Kragujevcu, Ilićevu, Maršiću i Grošnici.

U Spomen-parku imaju dokaze da su nacisti streljali više civila nego što je komandant kaznene ekspedicije Franc Beme zahtevao, kaže zamenik direktora Spomen-parka Nenad Karamijalković.

"Gotovo 700 više nego što je bilo propisano naredbom Franca Bemea. Taj zločin pokazuje bezumnost i bezočnost tadašnjih trupa Vermahta, odnosno nacističke Nemačke i pokazuje da zločin ne prati nikakavu logiku i razum jednog racionalnog i moralnog čoveka", ističe Karamijalković.

Dragoljub Jovanović iz Ilićeva, još jedan preživeli u kragujevačkom streljanju, kasnije je bio osnivač i prvi direktor Spomen-parka u Šumaricama. Nedavno je preminuo u 95. godini, kao poslednji od šezdesetak preživelih.

Njegov bratanac Slavoljub, doskorašnji direktor iste ustanove, svedoči da je Dragoljub Jovanović život posvetio očuvanju sećanja na nevine žrtve masakra "krvavog oktobra".

"U Ilićevu su stradala dva člana moje familije, a u Maršiću je preživeo moj stric Dragoljub Jovanović Ljube. Jedan je od retkih koji je preživeo streljanje.Preživeo je tako što ga je prvi kuršum pogodio u noge. Preko njega su pali, imao je 12 rana, što od prvog metka što od naknadno dok je ležao. Preko njega su pali drugi ljudi. Nije pokazivao znake života kada su Nemci streljali preživele, već se primirio", objašnjava Slavoljub Jovanović.

Ispred spomenika streljanim đacima i profesorima kragujevačke gimnazije u Šumaricama održana je komemorativno-umetničaka manifestacija "Veliki škloski čas“. Pred više hiljada posetilaca izvedena je poema "Pouke iz Šume“, autora Aleksandra Šurbatovića.