Politikolog Boban Stojanović smatra da mere koje je vlast donela za unapređenje izbornih uslova ne menjaju nešto suštinski, jer "nam ništa ne garantuje da će biti ostavrene". Dva ključna problema su, kaže, mediji i pritisci na birače. Govoreći o onima koji "koketiraju sa izborima", a pitaju šta dan posle, kaže da je to licemerno. "Pokaži političku odgovornost, pa ti povedi tu borbu za bojkot sa svojim planom i sa svojom strategijom". Smatra da strani faktor mora ozbiljnije da se uključi, a da je ključno da opozicija ljudima da nadu.
Upitan kako gleda na to što od septembra do danas čini Radna grupa Vlade Srbije za unapređenje izbornih uslova, Stojanović odgovara kratko – „muva opoziciju na izbore“. Kaže da je razlog tome što je veliki deo opozicije proglasio bojkot, a jedan drugi deo ozbiljno razmišlja o tome. Kako se izbori približavaju imamo sve više tih mera, bili su okrugli stolovi na FPN, koji su bili, kako kaže, prezentacija vlasti i prezentacija onoga što ne valja, a da su usledili i Zaključci koje je Vlada donela. „Međutim, ja ne vidim da se nešto suštinski menja, ti zaključci jesu dobri, ali nama ništa ne garantuje da će oni da se ostvaruju“, kaže gost Novog dana.
POVEZANE VESTI
Stojanović podseća da je isto to veče, kad su doneti zaključci, u jednoj službenoj poseti, kako kaže, predsednik Aleksandar Vučić vređao na najgori način opoziciju. To je vrsta kampanje koja ne sme da se dešava, dodaje. „Videli smo kako se zloupotrebljavaju resursi, i ovo što se dešava sa pokrajinskim premijerom i način na koji on govori o tome pokazuje nam da ne postoji suštinska volja da se nešto zaista promeni“.
Podsetimo, CRTA je podnela prijavu protiv predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine Igora Mirovića koji je u izjavi televiziji N1 „priznao da je počinio krivično delo zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe“, rekavši da je lično poslao službeni automobil u Lučane na dan lokalnih izbora.
„Činjenica je da su izveštaji OEBS i ODIHR ukazivali na ozbiljne probleme još na izborima 2016. i 2017. a kada je formirana Radna greupa, pre nekoliko meseci“, kaže Stojanović.
Ističe da su dva, prema njegovom mišljenju, najveća problema – mediji i pritisci na birače. Govoreći o pristupu medijima, kaže da to nije pitanje samo 45 dana izborne kampanje. „Kad imate propagandu kakvu imamo pet, šest, sedam godina, i da su mediji najfer i najpošteniji i najčistiji tokom tih 45 dana, ne možete da promenite percepciju koju su ljudi stvorili do sada“. Drugi problem su, kako navodi, pritisci na birače, odnosno sve ono što se dešava sa ljudima, ne samo onima koji su politički aktivni nego i protiv onih koji se usude da kažu nešto protiv ove vlasti ili načina kako ona funkcioniše. Ako se usudite da se pojavite na protestu ili da javno govorite, vrlo verovatno ćete da ostanete bez posla ako radite u državnoj službi, čak i u organizacijama i privatnom sektoru, „pronaći će vas“ i pokušaće da utiču i da vam kažu – ne, ne smeš to da radiš i ne smeš da se boriš protiv nas, dodao je gost Novog dana.
Upitan o drugim uslovima, kaže da bi insistirao još i na funkcionerskoj kampanji, samom izbornom danu, rad RIK-a, odnosno na svemu onome što stoji u 42 preporuke koje je izneo stručni tim organizacije „1 od 5 miliona“.
Kaže da je dobra odluka da se kažnjava i da se zove policija kada se utvrdi da neko iznosi birački listić, ali dodaje da je to minimalna stvar koja može da doprinese da izbori budu iole fer. „Mediji i pritisci su su dve stvari od kojih ne sme da se odustane i koji najviše utiču na izborne rezultate“.
Stojanović ocenjuje da, s obzirom na krizu koju imamo, da je potreban „strani faktor će morati ozbiljnije da se uključi“.
Kaže da je slučaj radnika iz Krušika, Aleksandra Obradovića, „dovoljan motiv da se Evropi pokaže da je Srbija jedna potpuno zarobljena država od strane jedne partije i jednog čoveka“, i da je potrebno prvo da se traži izveštaj, pa onda posredništvo.
Ne veruje u sastanke posredstvom predstavnika EP, gde je, kako kaže, PSG jedini relevantan iz opozicije, a „svi ostali kad se skupe ne mogu da pređu cenzus“.
Govorio je i o tome što pojedini opozicioni akteri koji, kako kaže, koketiraju sa tim da li će izaći na izbore ili ne, u javnosti postavljaju pitanje – a šta dan posle bojkota.
„Oni su politički akteri koji govore mi još nismo doneli odluku možda ćemo izaći, možda ćemo bojkotovati. Kad ste neki politički akter, i hoćete neke glasove birača, imate neku odgovornost prema biračima i generalno prema javnosti, koketirate s bojkotom a javno se pitate šta dan posle – za mene je to neodogovorno i, s druge strane, poprilično licemerno. Valjda ti akteri koji govore „možda ćemo da bojkotujemo“ – zar njihov cilj ne bi trebalo da bude da smisle plan šta će posle, i da ga predstave građanima, a ne u startu da pravdaju svoju poziciju time što kao ne znaju šta dan posle“, naveo je.
Ističe i da oni koji su za bojkot moraju da imaju strategiju šta će posle. Upitan da li je SzS ima, kaže da misli da je njihov plan kombinovanje vaninstitucionalnih pritisaka uz međunarodni, iako to nigde nije jasno rečeno.
Najgora je situacija izaći na ovakve izbore i pristati na sve što se dešava, kaže Stojanović koji smatra da tako naredne četiri godine neće biti šanse da se nešto promeni.
Naglašava da je ozbiljna odgovornost na PSG, dodajući da veruje da će se i oni odlučiti na bojkot. Kad oni to proglase, ja ću govoriti cela opozicija, jer ostali nemaju neku ozbiljniju političku težinu, naveo je gost N1. Kaže da apsolutno neće reći ni za koga od njih da rade za vlast, jer je to narativ koji treba izbegavati i dodaje: „Ali, neki se u ovom trenutku ponašaju neodgovorno, jer ako se već baviš tim pitanjima, onda istupi, pokaži političku odgovornost, pa ti povedi tu borbu u bojkot sa svojim planom i sa svojom strategijom, a ne zameraj drugima što ga nemaju“.
„Opozicija mora da preuzme temu korupcije od vlasti“
Na pitanje šta još nedostaje opoziciji da bude ozbiljniji rival vlasti, kaže da da im treba kredibilitet u pogledu socio-ekonomskih pitanja.
„U jednom trenutku mora da preuzme temu korupcije od vlasti. Ne može trenutno da je preuzme zbog sve ove propagande i situacije u medijima. Kad pitate bilo koga o bilo čemu, vlast odgovara da je neko iz prethodne vlasti nešto ukrao pre sedam, osam godina“, kaže Stojanović dodajući da su naši građani najosetljivi na to pitanje. Opozicija tu temu mora da preuzme, a ima materijala toliko, dodaje, podsećajući na gostovanje novinara BIRN-a na N1 koji je otkrio da je kompanija u vlasništvu supruge Mladena Petkovića, nekadašnjeg direktora fabrike Krušika, a sada Zastava Oružje, angažovana je bila na izgradnji Koridora 11, to jest autoputa Miloš Veliki, kao i na projektu Beograd na vodi.
Uz situaciju u medijima, kaže da mu deluje da opozicija ne „komunicira dobro te teme“ (korupcije).
Vraćajući se na bojkot navodi da ta ideja dovodi do produbljivanja političke krize, da je to cilj – da bi ljudi shvatili, da bi pre svega evropski međunarodni faktor shvatio „da ovde nemate državu, nego partiju“.
Opozicija sve što je do sada radila, mora da radi puta tri, ističe. „Bojkot je svakodnevno špartanje po zemlji, komuniciranje s građanima…“
Upitan o tome kako da stranke to izvedu ako nemaju novca, koji neće imati ako bojkotuju izbore, Stojanović kaže da je do sada deo njih imao novac, pa ništa nije uradio. Podsetio je da je u poslednjih sedam godina Pokret „Dosta je bilo“ ostvario najbolji rezultat na parlamentarnim izborima, kad su u pitanju opozicione stranke, „bez dinara novca iz javnih sredstava“, jer je, kako kaže, dao nadu građanima, podstakao ih na neku vrstu aktivizma.
Politika jeste skup sport, ali verujem da ima dovoljno ljudi koji će svojim minimalnim donacijama da isfinansiraju telefonske račune i prostorije, naveo je Stojanović, dodajući da ne mora da postoji pet prostorija, nego jedna. Podsetio je da su tu i članarine, da stranke mogu da srežu troškove, a ko ima lični novac, sam da finansira.
„Ključna stvar je da biračima daju nadu. Onda će sve biti lakše. Sa novcem, bez nade – ništa vam ne pomaže“, naglašava gost N1.
Podseća da tri od pet aktera ideje o bojkotu – Narodna stranka, PSG, SSP, nisu u parlamentu, i kaže da su izdržale do sad. Smatra da će moći da izdrže još godinu, dve.
Dani javnih politika na FPN
Boban Stojanović, koji je doktorand na Fakultetu političkih nauka, najavio je Dane javnih politika na tom fakultetu.
Grupa za analizu i kreiranje javnih politika, Centar za javnu upravu, lokalnu samoupravu i javne politike Fakulteta političkih nauka uz podršku Fondacije Konrad Adenauer i Vlade Švajcarske, organizovaće sedmi po redu seminar Dani javnih politika koji će biti održani na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, 25. i 26. oktobra 2019. godine.
Na Danima javnih politika će se diskutovati o perspektivama mladih u javnoj upravi, mogućnostima participacije mladih u donošenju odluka sa mladima iz koji rade na odgovornim pozicijama u izvršnoj vlasti, aktivistima političkih partija i predstavnicima Regionalne kancelarije za mlade, govoriće se o stanju decentralizacije u Srbiji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, uredništvo portala Fake news govoriće na temu „Da li se medijskom politikom može uticati na lažne vesti“, a sa stručnjacima i donosiocima odluka biće govora i o kulturi sećanja u Republici Srbiji.
