Crnobrnja o dugom putu u EU: Nije to jer nas oni neće, već što smo mi kilavi

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović kaže da u Konventu godinama pričaju o tim nedostacima i da imaju istu argumentaciju kao Evropska komisija i Evropski parlament.

"Tačno je da nemamo nezavisno pravosuđe, to znaju svi koji su imali priliku da potraže pravdu. Zna se da nije dovoljno efikasno, da ima problema u izboru sudija. Konvent daje preporuke godinama, pomaka ima, dobra vest je da se smanjuje broj previše starih predmeta, što se tiče korupcije, sada je na državi da kaže šta namerava da uradi, a mi da to kontolišenmo. Na nama je da insistiramo da bude promena", rekla je Dragojlović.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja kaže da pristup EU prati decenijama i da je problem u izvršenju.

"Dođe se do neke saglasnosti, a onda se izvršenje razvlači. Ja bih rangirao pravosuđe na prvo mesto, korupciju na drugo i mislim da je dobro što smo upozoreni. Mi kukamo da smo dugo na putu u EU, nije to jer oni neće da nas prime, već što smo mi kilavi. Daleko je manja realizacija od očekivanja", smatra Crnobrnja.

Dragojlović dodaje da u nekim oblastima čak ima i nazadovanja.

"Pomeraju se rokovi, neke članice u Konventu gube i strpljenje i kažu ne možemo da ponavljamo u nedogled. Da mi kao građani i mediji izvršimo pritisak na vladu, tranzicija predugo traje i gubi se entuzijazam. Profesionalni službenici napuštaju administraciju. Zašto je potrebno da se čekaju izveštaji kad i mi kao građani dajemo dobre dokaze da su te reforme neophodne", navodi ona.

Na pitanje kako vidi predlog Francuske, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU kaže da taj predlog ne donosi inovacije, osim što poglavlja stavlja u sedam blokova, odnosno faza.

"Novo je da nam se otvore strukturalni fondovi, ako se uskladimo, recimo, s poljoprivredom, nama da se otvore fondovi i da se smatramo zemljom koja se standardizovala u poljoprivredi. Tako i u nekim drugim oblastima. Ali uslov za sve je da se reše vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Francuska jasno vidi tu situaciju i nije spremna da toleriše manjak demokratije u državama Zapadnog Balkana. Francuska se kasno uključila u proces i nije ulgala kao neke duge članice koje mnogo bolje poznaju situaciju u regionu", kaže Nataša Dragojlović.

"Mislim da Makron želi da bude Napoleon i da zameni Merkel kao neformalni vođa EU. On revidira odnose sa SAD, govori i o NATO. Akcenat je pre svega ne na oštrini, već na poštovanju reda, zakonitosti i dogovora, ja s tim nemam problema. Nisam siguran da se neće odnositi na Srbiju, bez obzira da li će se usvojiti predlog, mi moramo da nastavimo, jer neće biti puj pike ne važi. Ako se usvoji Makronov predlog, ne verujem da će se usvojiti bez amandmana, nama je put trasiran. Ima tu i šargarepica, a to je brži pristup fondovima. Ako se ne ostvari dogovoreno sredstva se zamrzavaju", smatra Crnobrnja.

Govoreći o otvaranju poglavlja, Dragojlović kaže da se u Briselu nalaze tri ili četiri, a da su poglavlja o saobraćaju i transevropskim mrežama spremna za otvaranje.

"To je sporo i malo, trebalo je otvoriri četiri. Cilj je postavljen i pravila se znaju. Pitanje za nas je kada ćemo biti spremni da te kriterijume primenimo. Zato se mi kao građani uključujemo, jer nam je bitno kada ćemo disati čist vazduh i piti čistu vodu da li za pet, deset ili trideset godina", rekla je Dragojlović.