Koliko je uspešan obrazovni sistem u Srbiji? Rezultati PISA testiranja sprovedenog 2018. pokazuju da svaki treći učenik, uzrasta od 15 godina, ne dostiže osnovni nivo pismenosti. U testiranju je učestvovalo više od osam hiljada đaka, iz više od 200 škola. A na pitanje N1 - ko je odgovoran za loše rangiranje srpskih učenika, ministar Mladen Šarčević je odgovorio vređanjem novinarke N1.
Na PISA tesiranju znanje iz matematičke, čitalačke i naučne pismenosti pokazali su đaci iz 79 država.
POVEZANE VESTI
Najbolje rezultate ostvarili su učenici iz Kine i Singapura, dok se Srbija našla na 45. mestu.
„Skor srpskih učenika je za oko 40 poena niži od OECD proseka i proseka EU, mi nemamo statistički pomak ni na gore, ni na dole i u matematičkoj pismenosti je ta linija još više prava. Drugim rečima, mi zaista treba da organizovano napadnemo problem u obrazovanju da bismo napravili pomak“, ocenjuje Marina Videnović iz Instituta za psihologiju.
Dok se iskorak čeka, rezultati PISA testa tapkaju u mestu. Na testiranju 2012. đaci su zauzeli 43. mesto od 65 zemalja. Podaci su tada pokazali i da je svaki treći petanestogodišnjak funkcionalno nepismen. Slični rezultati postignuti su i šest godina kasnije, s tim što je znaje učenika rangirano za dva mesta niže.
Dok je resorni ministar na konferenciji za novinare hvalio reforme koje su uvedene i napredak u obrazovanju, za N1, ipak, nije želeo da odgovori ko je odgovoran za postignute rezultate đaka na testu.
N1: Rezultati ipak pokazuju da naši učenici nisu postigli…
Šarčević: Pa zato što Vi niste dobro pazili na času.
N1: Samo da završim…
Šarčević: Ja moram da žurim, idem, čeka me delegacija Belorusije, a očekivao sam kreativno pitanje, niste pazili na času, da ste pazili na času, postavili bi (gramatički pravilno „biste“, prim. N1) normalno pitanje.
N1: Kako Vi komentarište što učenici nisu napravili značajan uspeh u odnosu na 2012. godinu, jer su pali za dva mesta? Da li se osećate odgovornim?
Šarčević: Opet Vam kažem, uzmite preslušajte sve što smo pričali, pa onda osmislite pitanje, ovo je pitanje potpuno van konteksta.
N1: Kako komentarišete rezultat?
Šarčević: Pa ne komentarišem, morate da obnovite lekciju. Eto Vi bi (pravilno „biste“, prim. N1) na PISI bili jako slabi. Ja moram da krenem.
Novinarka agencije FoNet Vesna Vujić: Izvinite ministre, tako se ne odnosi prema novinarima.
Šarčević: Tako se ne odnosi prema jednom ministru.
Novinarka agencije FoNet: Mi smo ovde zbog javnog interesa i to je Vaš odnos prema javnom interesu, a ne prema nama lično.
Šarčević: Ko je Vama šta rekao?
Novinarka agencije FoNet: Rekli ste mojoj koleginici, to je podjednako.
Šarčević: Što Vi sad ulazite sa mnom u polemiku?
Novinarka agencije FoNet: Hoću da Vam kažem da ne možete da se odnosite tako, Vama je delegacija Belorusije važnija od ovoga da razjasnite.
Šarčević: Je l ste Vi čuli pitanje kako je postavljeno i Vama je to u redu?
Novinarka agencije FoNet: Čula sam, treba da razjasnite.
Pošto je ministar napustio konferenciju, vruć kromir ostao je u rukama njegove državne sekretarke.
„Nemojte zaboraviti da je reforma plana i programa nastave i učenja svih predmeta započela pre dve godine i tek je 2018./2019. školske godine uvedeno za prvi i peti razred osnovne škole, odnosno prvi razred srednje škole. Ne možemo da očekujemo da ta reforma donese rezultate 2018. godine“, odgovorila je Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete.
Kada je u pitanju region, u odnosu na Srbiju, bolje su rangirane Hrvatska i Slovenija, dok su niže pozicije zauzele Crna Gora, Bosna i Hercegovina.
Iz resornog ministarstva su poručili i da očekuju da će uvedena reforma srpskim đacima omogućiti bolji plasman na testiranju za tri godine, a da, će kako tvrde, najbolji rezultat biti postignut na testu 2024. godine.
