Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je da SRS podržava povratak Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, navodeći da je ta oblast "stara ruska zemlja".
On je posle sastanka sa članovima delegacije iz Rusije i tzv. republike Krim kazao da SRS smatra da će Krim „zauvek ostati ruski“.
„Neprekidno vršimo pritisak na režim u Beogradu da tu nepromenjivu činjenicu prizna“, kazao je Šešelj novinarima u Skupštini Srbije.
Zamenik predsednika Saveta ministara Republike Krim Georgij Muradov kazao je da je zajednički zaključak razgovora sa predstavnicima Srpske radikalne stranke „da je Kosovo Srbija, a Krim Rusija“.
„Sa rukovodstvom SRS imamo slične poglede na međunarodnu sitauciju, imamo slične zaključke da javnost i političari u Evropi treba da se uključe u naš pokret za uspostavljanje mira“, kazao je Muradov.
On je dodao da je delegacija Krima doputovala u Beograd na konferenciju pod nazivom Beogradski dijalog koja je po njegovim rečima, usmerena na uspostavljanje konstruktivnih odnosa sa Rusijom i na priznanje volje stanovnika Krima za prisajedinjenje Rusiji.
„Za nas je Beograd posebno mesto jer se upravo ovde stvarao sistem bezbednosnih struktura i saradnje u evropskim okvirima. Želimo da se upravo ovde obnovi dijalog o miru jer imamo velike pretnje miru, pretnje da se obnovi trka u naoružanju i zato je važno da se odavde iz Beograda čuje glas mira“, rekao je Muradov.
Zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove ruske Dume i bivša vrhovna tužiteljka Krima Natalija Poklonska izrazila je zahvalnost Srpskoj radikalnoj stranci na „hrabroj podršci i poštovanju volje stanovnika Krima“.
„Krim danas napreduje u svim oblastima. Po Ustavu Rusije, štiti se pravo svih žitelja Krima da govore na jednom od tri zvanična jezika – ruskom, ukrajinskom ili jeziku krimskih Tatara“, kazala je Natalija Poklonska.
Ona je optužila vlasti u Kijevu za kršenje ljudskih prava stanovnika Krima s obzirom da kako je rekla, i danas sprovode blokadu u oblastima energetike, transporta, industrije, pa čak i prehrane, „jer se nisu složili sa stavom građana Krima izraženim na referendumu 2014. godine“.
Posle masovnih protesta u Kijevu koji su doveli do svrgavanja tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, na Krimu je održan referendum o otcepljenju od Ukrajine i pripajanju Rusiji što je podržalo više od 90 odsto izašlih birača.
Krim je posle Oktobarske revolucije 1917. godine proglašen autonomnom republikom u sastavu Ruske sovjetske federativne republike ali je odlukom komunističkih vlasti iz 1954. godine, postao deo Ukrajine.
