Boravak delegacije međunarodno nepriznate Republike Krim u Srbiji može izazvati izraženije nezadovoljstvo njenih međunarodnih partnera iz korpusa zapadnih saveznika, izjavio je Pol Stronski, stručnjak za Rusiju i Evroaziju Karnegijevog instituta za mir u Vašingtonu, u razgovoru za Glas Amerike.
Zvaničnici Srbije nisu se oglašavali o poseti Natalije Poklonskaje, zamenice predsednika Odbora za spoljne poslove Državne Dume Ruske Federacije i Georgija Muradova, zvaničnika Krima koje je u Skupštini Srbije, u četvrtak, ugostila desno orijentisana opoziciona politička partija „Dveri“ i njen lider Boško Obradović.
POVEZANE VESTI
Tom prilikom tokom njihovog obraćanja novinarima u predstavničkom domu Republike Srbije, države koja zvanično ne priznaje rusku aneksiju Krima sprovedenu marta 2014, razvijena je i zastava međunarodno nepriznate Republike Krim.
Poručili su i da je, kako su naveli, Krim – Rusija.
„Protesti ukrajinske ambasade u Srbiji zbog boravka delegacije sa Krima ne iznenađuju i siguran sam da to šteti ugledu Srbije u očima njenih međunarodnih partnera što bi moglo izazvati gnev nekih od njih. Može doprineti teškoćama. Mislim da krivicu ne treba svaliti isključivo na zvaničnike vlasti i srpsku vladu – jer se potezi opozicionih snaga ne mogu kontrolisati. Izgleda mi da je to u ovom slučaju potpuno jasno“, rekao je Stronski za Glas Amerike.
Stručnjak za Rusiju i Evroaziju smatra da je taj slučaj jasno prikazao da u političkom sistemu Srbije postoje strukture koje nisu orijentisane prema zapadu i nisu zainteresovane za međunarodno norme i pravo – zbog čega ostavljaju nepovoljan utisak u međunarodnim odnosima.
„Potrebno je da vlasti Srbije još jasnije odrede svoju poziciju. Nikako ne ide u korist to što deo srpske opozicije Krim pokušava da iskoristi kao sredstvo političke borbe protiv vlasti“, kaže Pol Stronski.
Na pitanje Glasa Amerike da li je ovo još jedna potvrda igre duplih standarda kada je reč o načinu na koji Srbija vodi svoju spoljnu politiku, Stronski kaže da Aleksandar Vučić mora oprezno da igra tu duplu igru.
„Delovi srpskog društva žele mnogo bliže odnose sa Rusijom i pritiskaju da se ide u tom smeru. Tako da dobar deo unutrašnjih političkih pitanja zavisi i odnosi se upravo na to. Takođe, predsednik Srbije nastoji da se u javnosti ne stvori utisak kao da Vladimir Putin više brine za interese Srbije nego on sam. U takvom odnosu snaga mislim da je Putinom ima mnoštvo mogućnost, u neku ruku, oteža Aleksandru Vučiću. U tom balansiranju mu nije lako – što važi i za druge zvaničnike vlasti u Srbiji“, naveo je Stronski.
Uz podsećanje da se Vučić nedavno sastao u Sočiju sa ruskim predsednikom, novinar Glasa Amerike upitao je Stronskog da li misli da li je moguće da se dvojica predsednika nisu dotakla „špijunske afere“, Stronski kaže da mu je teško da u to poveruje.
„Teško mi je da poverujem da dvojica predsednika nisu razgovarala o tome. Za Vučića bi bio veliki propust da nije potegao tu temu. I više je nego jasno da tako nešto može uticati na narušavanje prijateljskih odnosa – pa čak i između dve države čiji se lider žestoko trudi da održava čvrste veze sa Putinom i Rusijom. Pogotovo što sam uveren da obojica shvataju da je špijunaža u savremenom svetu neizbežna. U vreme dok sam bio deo američke vlade bilo je uobičajeno da razmatramo takve i slične teme. Da ih dignemo na nivo predsednika, da drugoj strani jasno stavimo do znanja smo svesni počinjene špijunaže, da smo zbog toga nezadovoljni i da želimo da se sa time prekine. Predsednik Putin je nesumnjivo svestan svega što se dešava u bezbednosnom sistemu zemlje. Svesni smo pojačane aktivnosti ruskih bezbednosnih službi širom Balkana koji su izrazito destabilišući. Takođe, prisutni su i slobodni strelci, organizovane kriminalne grupe, ali i oligarsi čije delovanje mogu da dodatno da poljujaju nestabilne odnose među zemljama Balkana. Moja pretpostavka je da se o tome razovaralo. Nadam se da je Vučić bio jasan – ali da je odlučeno da se o zaključcima ne obaveštava javnosti“, rekao je Stronski.
U oktobru je na zajedničkoj vojnoj vežbi, održanoj u Srbiji, bio prikazan i nekoliko dana razmešten, protivavionski sistem S 400. Takođe, tada najavljeni su i planovi o kupovini ruskog protivraketnog sistema Pancir S. Na pitanje da li bi tako trebalo da se ponaša budući član Evropske unije u odnosima sa državom koja je pod sankcijama zapadnih saveznika, Stronski kaže da se nada da se to neće dogoditi.
„Pitam se kakva je uopšte svrha tog naoružanja – koje je pritom i veoma skupo. Kakve bi ustupke ili pak zavisnosti Srbije prema Rusiji mogle da stvore? To je zabrinjavajuće. Takođe, očigledni su i pomešani signali. Dok sa jedne strane stižu poruke o mogućoj budućoj saradnji na tom polju – postoje i strane koje tome izražavaju protivljenje. U trenutku kada se u međunarodnoj zajednici sprovode vojne reforme – jedna od retkih država koja to ne čini je Rusija. Većina država se ugleda na zapadni model – saradnje i interoperabilnosti, boljoj zaštiti civila. Rusko oružje je možda jeftinije – ali ne mora nužno biti bolje i korisnije u budućnosti. Uočio sam i da se govorilo o mogućoj prodaji ruskih aviona tipa Suhoj superdžet i otvaranju remotnog centra u Srbiji. Treba biti veoma oprezan u vezi sa tim. Rusija slične aranžmane nudi širom sveta – ali se potencijalni klijenti retko opredeljuju za njih. Letelica Suhoj superdžet nije bezbedna i ne bih želeo da se nađem u jednoj takvoj“, ocenjuje Stronski.
Upitan da li se Srbija odaljuje od aspiracija ka Evropskoj uniji trgovinskim približavanjem evroazijskoj zoni – oktobarskim potpisivanjem sporazuma o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Stronski kaže da nije siguran kakvih bi koristi moglo biti od toga – osim simbolike.
„Ta ekonomska unija ne funkcioniše najbolje – i ne poboljšava stanje u ekonomiji. Mislim da bi države potpisinice sada dvaput razmislile pre ulaska u takav poduhvat. Srbija bi svoju trgovinu trebalo da usmeri na Evropu jer tržište evroazijskih država nije i ne može biti odgovarajuća alternativa u trgovini. Tu ima mnogo simbolike – koja je dobila na značaju nakon što je predsednik Emanuel Makron doneo nerećene odluke u vezi sa mogućnostima proširenja Evropske unije. Šanse Srbije su bolje u odnosu na druge države o kojima je govorio. Imajući u vidu sve probleme sa kojima se Unija suočava – mislim da Rusija Evroazijsku ekonomsku uniju koristi kao indikatora svog prisustva. Koristi je kao signal da čeka u pripravnosti ukoliko se Evropa ne bude ponašala odgovorno i doraslo. Predstavlja upozorenje Evropi da bi trebalo da počne da ispunjava obećanja prema zemljama koje su u procesu prikjučenja“, ocenio je analitičar.
