Boljević i Ilić: Katastrofalna reforma iz 2009. da bude za nauk sadašnjoj vlasti

Vesti 17. dec 201910:37 > 10:40
Izvor: N1

Posledice reforme paravosuđa iz 2009. su katastrofalne i osećaju se i dan danas, ocenili su za N1 počasna predsednca Društva sudija Srbije Dragana Boljević i član Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić. Poručili su i da bi to trebalo da bude za nauk sadašnjoj vlasti da posluša stručnjake.

Prošlo je 10 godina od reizbora sudija i tužilaca, kada je u dva dana 1.000 sudija i tužilaca ostalo bez posla. Bilo je simptomatično to što ni oni koji su izabrani, ni oni koji su razrešeni, nisu znali zašto. Samo nekoliko meseci posle toga neki od njih su ponovo birani na pravosudnu funkciju.

Epilog je da je reforma pravosuđa, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca, koštala državu 44 miliona evra.

Počasna predsednca Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević podsetila je u Novom danu TV N1 da su strukovna udruženja svojevremeno upozoravala da će građani jako dugo osećati posledice svega što se dešavalo 2009. godine.

„Mi smo postali paradigma neprava među strukovnim udruženjima u Evropi, u Savetu Evrope, u institucijama EU. Nemerljiva šteta je naneta“, istakla je Boljević.

N1

Član Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, zamenik Republičkog javnog tužioca, član Državnog veća tužilaca i Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić dodao je da zbog katastrofalnih posledica reforme pravosuđa iz 2009. svi bili na gubitku – i građani koji nisu dobili bolje i efikasnije pravosuđe, i sudije i tužioci među koje se uselio strah, a na kraju i tadašnja vlast čiji su postupak građani kaznili na narednim izborima.

Reforma koja je sprovedena pre deset godina, trebalo bi da služi za nauk sadašnjoj vlasti da posluša stručnjake, saglasili su se gosti Novog dana.

No, zasad im se čini da se to ne dešava, jer u postupku donošenja ustavanih amandmana vlast nema sluha za ozbiljne primedbe strukovnih udruženja.

Da biste unapredili pravosuđe morate imati konsenzus svih bitnih činilaca – strukovnih organizacija, politike i akademske zajednice, rekao je Goran Ilić i dodao da ukoliko toga ne bude bilo, svaka reforma je unapred osuđena na propast.

„Mera kvaliteta Ustava nije samo njegova sadržina, nego i način njegovog donošenja (…) Između dva svetska rata imali smo oktroisani (nametnuti) ustav, koji je osuđen kao negativan, jer je bio jednostrani akt kralja“, podsetio je on.

Boljević je dodala da je svaka izmena pravnog sistema politički akt, i da Vlada i narodni poslanici, kao reprezenti narodne volje, imaju pravo da sprovode reforme onako kako misle da treba, ali da u vezi sa tim da li će te reforme biti celishodne i sa pozitivnim rezultatom, struka mora i treba da pomogne.

„Nama se čini da do sada struka nije dovoljno slušana, bili smo pozivani u radne grupe (za izradu ustavnih amandmana) do onog momenta dok se nije procenilo da su naše kritike neizdržive, da nisu više poželjne. Ali u međuvremenu su se pojavila neka druga udruženja koja pozdravljaju svaki akt vlasti. Nisam za to da se svaki potez vlasti napada, ako je nešto dobro treba da pohvalimo, ali ako nije dobro, sudije i tužioci imaju etičku dužnost da kažu da nešto ne valja“, rekla je Boljević.

Uverene je i da ukoliko vlast odluči da ipak promeni Ustav, ima dovoljno vremena da se struka posluša.

N1

Ilić je naveo i da je nedavno pročitao članak dvojice uticajnih profesora koji su objasnili da i tužilaštva koja imaju formalne garancije nezavisnosti, najčešće nisu nezavisna, jer je ta nezavisnost rezultat pritiska međunarodne zajednice u društvima koja nemaju senzibilitet ka nezavisnosti institucija.

„Važno je da većina građana prihvata nezavisnost pravosuđa kao vrednost. Bojim se da je to u Srbiji veliki problem. Tako i da ako promenimo Ustav i da to podrazumeva da tužilac bude van političke kontrole, bojim se da nas i nakon toga očekuje dug put do nezavisnosti pravosuđa. I dalje je za veliki broj građana opravdano da politčar pozove tužioca i kaže mu kako treba da radi“, ocenio je Ilić.

Krajnje problematično je i to što vlast, prema nejgovim rečima, u kontinuitetu ne podržava ideju nezavisnsoti javnog tužilaštva.

„Sreo sam u gradu jednog mog poznanika koji je bio istaknuti predstavnik ranije političke garniture, i počeo je da mi se žali na rad tužilaštva. ‘Ali dok si bio politički uticajan da li te zanimala nezavisnost tužilaštva?’ Odgovorio mi je: ‘To nije bila moja tema'“, ispričao je gost Novog dana.

Ilić i Boljević saglasili su se da u pravosuđu postoji „zdravo jezgro“, podsetivši da su 2009. reizabrane sudije i tužiocu stali u odbranu svojih kolega, te da su nedavno svi predstavnici struke reagovali na preteće poruke koje je bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, na suđenju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, uputio tužiocu Predragu Milovanoviću.

Boljević je upozorila i da su se pojavila određena strukovna udruženja čija je prevashodna aktivnost da napadaju druge kolege sudije i tužioce.

„Drago mi je što nema puno takvih. Treba da se osveste, jer napadima seku granu na kojoj sede“, poručila je počasna predsednica Društva sudija.