Vučković: Previše se odvaja za vojsku i policiju, mnogo manje za životnu sredinu

Početkom ovog veka, Srbija je bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope po ukupnim emisijama zagađujućih supstanci u vazduhu, uzimajući u obzir broj stanovnika, ali smo sada negativni rekorderi, jer je u međuvremenu na polju zaštite vazduha urađeno malo ili nimalo.

Posledično, građani Srbije su među najugroženijima u regionu i procenjuje se da godišnje najmanje 10.000 ljudi ne doživi očekivanu starosnu dob usled prekomerno zagađenog vazduha. A to je samo deo cene koju plaćamo - upozorio je u svom godišnjem izveštaju Fiskalni savet.

"Mi smo pre dve godine u svom izveštaju naglasili značaj zaštite životne sredine, skupili smo različite podatke, to je bio trenutak kada se u budžetu stvorio prostor za pametne investicije. Videli smo da u oblasti zaštite sredine postoji rupa i da je važno da se vlada prihvati tog zadatka i postavi kao prioritet. Malo je urađeno, budžet ministarstva je veoma malo povećan, a ionako je mali, to je 0,7 odsto BDP. Trebalo bi da bude nekoliko puta veći, neke zemlje izdvajaju dva odsto za zaštitu životne sredine. Mi smo upozoravali, ali nije se puno promenilo sem nekih najava". rekao je Vučković.

On kaže da Fiskalni savet posmatra gde država ulaže i dodaje da su važni putevi i železnica gde se dosta uradilo, ali da je zapostavljena životna sredina.

"Kada vidite poražavajuće podatke trudite se da govorite o tome jer je zapostavljena tema, mislili smo da je to tema za razvijene zemlje, a lampica se pali kada smo videli zagađenje pred nosom. Svi ti podaci nusu bili dovoljni dok nismo osetili zagađenje. Kako se magla proredila, ta tema pada u drugi plan i vraćamo se tekućim stvarima što nije dobro. Moramo da vršimo pritisak na Vladu".

Na pitanje koliko Srbija može da uloži, Vučković poručuje da ne treba da se poredimo sa najrazvijenijim zemljama već da gledamo okruženje. Nažalost, kaže, Srbija je u svim oblastima lošija od uporedivih zemalja.

"Manje od 10 osto voda se prečišćava, u okruženju je iznad 60 odsto. Ne postoji država koja ima toliko loše stanje u oblasti deponija, gde mi gotovo da nemamo modernu deponiju, gde se đubre preradi pre nego što se odloži. Još 2003. Vlada je usvojila plan o osnivanju 29 regionalnih deponija, ništa se praktično nije uradilo, neke su tek startovale, ali nije uspostavljen pravi rad. 3.500 divljih deponija, da li gledamo vodu, vazduh, otpad, stvari loše stoje. Tu je otpad starih državnih preduzeća koji se procenjuje na 100 hiladaj tona zaostalog industrijskog otpada. Samo se čeka da imamo izlivanje hemikalija".

Govoreći o situaciji u EPS-u, Vučković je rekao da se oni "uzbude" kada ih Fiskalni savet kritikuje jer nisu umanjili zarade, ali da, kada se navede da EPS malo investira a mnogo zagađuje to ne naiđe na veliki odjek.

"Nismo se mi orijentisali da bismo kritikovali EPS, ali to je najvažnije i najveće preduzeće u Srbiji. Potreban je preokret sa mnogo više investicija, deo na veće kapacitete, a deo na zaštitu životne sredine, možda ćemo da plaćamo penale kada uđemo u EU, moguće da čak 500 miliona evra budemo morali da plaćamo ako se zadrži ova struktura".