Odbrana generala Ratka Mladića, prvostepeno osuđenog na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih zločina u BiH, tvrdila je danas pred međunarodnim sudom u Hagu da se Mladićeva prava u pritvoru u Sheveningenu "drastično krše" zato što ga leči osoba kojoj je on uskratio svoj pristanak.

Na redovnoj raspravi o stanju u postupku, branilac Branko Lukić izrazio je „zabrinutost po pitanju Mladićevog zdravlja“. Lukić je kazao da su Mladićeva prava „drastično prekršena“ time što ga je u pritvoru „posetila i lečila“ izvesna osoba „bez njegovog pristanka“.

Advokat Lukić rekao je i da je odbrana prethodno podneskom tražila da ta osoba bude isključena iz lečenja generala Mladića. O Mladićevom zdravstenom stanju, Lukić je detaljno govorio na delu zasedanja zatvorenom za javnost.

Kako je rekla sudija Priska Nijambe, Mladićeva odbrana je apelacionom veću 24. januara dostavila poverljiv podnesak o generalovom zdravlju. Sekretarijat sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, na taj podnesak odbrane odgovorio je juče, rekla je sudija Nijambe.

General Mladić se tokom javnog dela zasedanja nije obraćao sudiji.

Samo je na početku zasedanja potvrdio da dobija prevod na srpski jezik. Mladić (77) je u sudnicu došao u tamnom odelu i sivoj košulji, sa plavom kravatom i izgledao je čilo.

Haški tribunal je 22. novembra 2017. generala Mladića nepravosnažno osudio na doživotni zatvor. Tribunal je Mladića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca od 1992 do 1995.

Po presudi, to su bila četiri udružena zločinačka poduhvata čiji je zajednički cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikog dela teritorije BiH, radi uspostavljanja srpske dominacije. Ta zlodela su, pored srebreničkog genocida, u presudi kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i Ženevskih konvencija.

Na prvostepenu presudu, žalbu je uložila Mladićeva odbrana, ali i tužilaštvo. Usmena rasprava o žalbama biće održana ;u Hagu 17. i 18. marta. Odbrana je u žalbi zatražila da Mladić bude oslobodjen ili da mu bude ponovo sudjeno. Po odbrani, nije dokazano postojanje zločinačkih udruženja, niti da je Mladić u njima učestovovao.

Branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić u žalbi su tvrdili i da Mladić nije imao pravično sudjenje, zato što su njegova prava „grubo prekršena“.

Odbrana se žalila i na kaznu koju je raspravno veće izreklo Mladiću, uz tvrdnju da sudije nisu u obzir uzele olakšavajuće okolnosti.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Mladić bude proglašen krivim i za genocid u još šest opština u BiH, tvrdeći da je tokom sudjenja dokazalo njegovu krivicu.

Prvostepenom presudom, bivši komandant VRS je oslobodjen po toj tački optužnice. Mladićevi branioci žalbu će usmeno obrazložiti tokom tri sata u utorak, 17. marta 2020. Tužioci će, potom, istog dana imati priliku da tokom tri sata odgovore na tvrdnje branilaca. Branioci će priliku da uzvrate imati u sredu, 18. marta, a za to će im na raspolaganju biti sat i po.

Istog dana, tužilaštvo će imati pola sata da izloži svoju žalbu, a odbrana isto toliko da odgovori. Usmenom raspravom o žalbama, biće okončano izvodjenje dokaza u procesu generalu Mladiću.

Sudije će zatim većati o pravosnažnoj presudi. Sudija Karmel Adjijus, predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, najavio je nedavno pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da će pravosnažna presuda Mladiću biti izrečena do kraja 2020. General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu od kraja maja 2011.

Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godine, u Lazarevu kraj Zrenjanina. Prvu optužnicu za genocid u Srebrenici, Haški tribunal je protiv Mladića podigao u novembru 1995.