Dve metodologije i dve potpuno različite slike Srbije. Dok je prema podacima koje je objavio Kvartalni medijametar najkritikovanija ličnost u štampanim medijima predsednik Aleksandar Vučić, u Birou za društvena istraživanja navode da je, sasvim suprotno, Aleksandar Vučić ličnost koja je najpovoljnije predstavljena u medijima, sa 10 puta većim prisustvom na TV ekranima od prvog sledećeg političkog aktera. Istraživali smo kako malo prilagođavanje metodologije može dovesti do okretanja rezultata u smeru u kome istraživač želi.
Kvartalni medijametar, iza koga stoji Institut za javnu politiku, bavio se štampanim medijima i zaključio – najveći broj tekstova od jula do septembra 2019. bio je o Aleksandru Vučiću, koji je imao i najviše negativnih tekstova na naslovnicima. Istraživači Kvartalnog medijametra na osnovu toga su izveli i zaključak.
„Jednom rečju prisutan je pluralizam. Prisutna je sloboda mišljenja. Ali, vrlo je oštra podela na one nedeljne novine koje su, da kažem, kritične prema vlasti i na dnevne novine u kojima, na primer, možete pročitati kolumnu u kojoj se pokazuje razumevanje ili se opravdava neka politika vlasti. Kao što je to slučaj u Informeru“, objsanio je istraživač Kvartalnog medijametra Dejan Vuk Stanković.
U Birou za društvena istraživanja, pak, kažu da treba obratiti pažnju na metodologuju koju je primenjivao Medijametar, te da se zaključci o slobodi medija ne mogu izvlačiti samo na osnovu uvida u štampu, jer se većina građana informiše putem televizije.
„Donositi zaključke na osnovu nalaza samo dnevne i periodične štampe, koja ne prelazi 10 odsto ljudi koji se na taj način informišu, bar prema našim podacima, jeste metodološki neispravno“, rekao je Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.
BIRODI-jeva istraživanja donose drugačiju sliku. Tonalitet predstavljanja političkih aktera od 1. septembra do 30. novembra na srpskim televizijama izgledao je ovako: 2004 minuta je Aleksandar Vučić bio na ekranima. Od toga 91.1 odsto vremena je predstavljen pozitivno.
Sledi Ana Brnabić, dok je na trećem mestu Dragan Đilas, koji se pojaviljivao u 166 minuta programa, od toga 91.9 odsto u negativnom kontekstu.
„Vi imate prepozitivno izveštavanje o predsedniku Srbije, koji je ključna figura. Jer prosto kada radite istraživanje o stanju medija u Srbiji, Aleksandar Vučić, kao predsednik države i kao predsednik stranke, je glavni indikator, kako se prema njemu izveštava. U tom smislu ne može se govoriti o diverzitetu bilo kakve vrste“, dodao je Gavrilović.
U Savetu za štampu kažu da se stanje u štampanim medijima ne može oceniti samo na osnovu toga ko se koliko pojavljuje i ukazuju na porast kršenja novinarskog kodeksa.
„I ti rezultati su više nego porazni. Tu je nekih 5.000 tekstova u kojima je evidentiran prekršaj kodeksa, a u gotovo svim tim tekstovima je prekršeno više tačaka kodeksa, a ne samo jedan. Situacija kada je u pitanju dnevna štampa je zaista porazna i iz godine u godinu je taj broj prekršaja sve veći uprkos svim našim naporima i upozorenjima da to nekako sprečimo“, navodi Gordana Novaković iz Saveta za štampu.
Poslednji izveštaj Freedom housea svrstao je Srbiju u zemlje sa „delimičnom slobodom medija“ u kojoj se zakonskim i vanzakonskim sredstvima pokušava ućutkivanje kritičkog novinarstva i ujedno se ojačavaju mediji naklonjeni vlastima.
