Zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je, gostujući u "Insajder debati" da ne postoje jasne procedure u borbi protiv COVID-19, jer je novi koronavirus "celom svetu poznat tek tri meseca", te da se o njemu uči i mere preduzimaju - u hodu. Ona je istakla da stručno mišljenje nikad nije bilo da se radi o nekom najmešnijem ili smešnom virusu.
Mera produženja zabrane kretanja u Srbiji od petka u 17 časova do ponedeljka u 5 časova doneta je danas i prema rečima doktorke Darije Kisić Tepavčević predstavlja zajedničku odluku „zasnovanu na diskusijama“.
„Kada bismo živeli u hipotetičkom svetu, model bi bio vrlo jednostavan – svi da ostanemo u svojim kućama, da i u kućama imamo to distanciranje od najmanje dva metra uz maksimalno poštovanje higijenskih mera i onda bi rezultat bio jasan“, rekla je Kisić Tepavčević u emisiji „Insajder debata“.
Ipak, iako se brojni ljudi upravo zbog uvođenja dužeg policijskog časa okupljaju po kućama, a i povećaju se redovi u prodavnicama, doktorka insistira da se sve mere koje imaju za cilj smanjenje kontakata trebaju doneti.
Ona je rekla da svi žele „neki čudotvoran lek“, a da je kada se reklo da je osnovna mera fizičko distanciranje, to svima izgledalo banalno.
POVEZANE VESTI
Na pitanje zašto od samog početka epidemije u Srbiji nedostaju jasne procedure, zamenica direktora Instituta „Batut“ kaže da je virus celom svetu poznat tek tri meseca, te da se u hodu uči.
Sa tim se saglasio savetnik premijerke za medije Mladen Bašić, koji je ocenio da u ovom trenutku ne nedostaje procedura, već saznanje o prirodi virusa.
Da virus ipak nije „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“, kao što je ranije izjavio doktor Branislav Nestorović, savetnik premijerke za medije Mladen Bašić opravdava time što je država od tog 24. februara, kada je i održana konferencija za medija na kojoj je Nestorović izneo takvu ocenu, počela da preduzima mere da predupredi „situaciju koja je neminovno morala da dođe u Srbiju“.
„Uzeli ste jednu polurečenicu. Tog 24. februara su sve mere koje se tiču pripreme urađene, ništa se nije desilo samo od sebe“, navodi Bašić u Insajder debati.
Doktorka Kisić Tepavčević ističe da stručno mišljenje nikad nije bilo da se radi o nekom najmešnijem ili smešnom virusu.
„Ja sebi nikada ne bih dozvolila takav način interpretacije“, rekla je.
Građanima Srbije ipak od samog starta epidemije nisu savetovane identične mere prevencije.
To je tako, smatra doktorka, jer i sama Svetska zdravstvena organizacija menja svoje preporuke.
„I kriterijumi SZO se menjaju, kada su pitanju preporuke oko nošenja maski, najnovije preporuke od 30. marta su ono što većina nas i stalno govori – maske nisu za zdrave osobe. Imaju ogromnu ulogu kada su u pitanju bolesne osobe i osobe koje živi sa onim ko ima infekciju“, objašnjava Kisić Tepavčević.
„Kažnjeni za kršenje zabrane kretanja mogu biti abolirani“
Beogradski centar za ljudska prava objavio je saopštenje u kojem se navodi da će nakon ukidanja vanrednog stanja građani koji su gonjeni zbog kršenja policijskog časa biti abolirani, odnosno da prekršajni sudovi neće moći da ih kazne.
Na pitanje novinarke da li je to bila i jedna vrsta poruke građanima da mogu da izađu na ulice za vreme policijskog časa, Vladica Ilić iz te organizacije navodi da to nije bila ideja, već da se „skrene pažnja Vladi Republike Srbije“.
„Mi smo primetili da je doneta jedna uredba koja se odnosi na sudske rokove i postupke u kojoj stoji da rokovi za žalbu u prekršajnim postupcima ne teku za vreme vanrednog stanja, odnosno da će oni početi da teku tek nakon njegovog okončanja. S druge strane, kršenje policijskog časa je inkriminisano uredbom koja je isto doneta na osnovu odluke o proglašenju vanrednog stanja. Ta uredba će po sili Ustava prestati da važi istog onog momenta kad bude doneta odluka o ukidanju vanrednog stanja“, objašnjava Ilić.
On dodaje da će država u času ukidanja vanrednog stanja imati građanina koji je možda u prvostepenom postupku kažnjen za prekršaj ili možda nije, ali će u tom trenutku njegova osuda ili postupak svakako biti nepravosnažan i da će on imati pravo na žalbu.
„Poruka je upućena Vladi – da treba da obrate pažnju na koji način kreiraju taj okvir za kažnjavanje. Mi takođe smatramo da ljudi koji krše policijski čas nisu heroji“, navodi on.
Dodaje da, iako je u ovim trenucima neophodno da se interveniše u slobodu kretanja, da će se tek razgovarati o „testu srazmernosti“ donetih mera.
A šta je sa Skupštinom?
Komentarišući zašto je u Srbiji prvo zatvorena Skupština, zatim kafane, a poslednje kockarnice, savetnik premijerke za medije Mladen Bašić navodi da postoji veliko nerazumevanje načina na koji se donose mere. On je naveo da dok su zvaničnici apelovali na savest građana, imali su jako loše rezultate.
„Isto tako je prvo u Evropi zatvoren EP, pa su u Italiji zatvorene škole, pa noćni klubovi, pa su zatvoreni kafići. Prva instrukcija bila je molimo vas da smanjite kontakte, rad od kuće, a najveća frekvencija saobraćaja se desila nakon ‘molim vas'“, naveo je Bašić i rekao da se „svakom donetom merom gasi neki požar“.
„Reaguje se na osnovu toga gde se primeti da postoji bilo kakav problem, momentalno se donosi mera u najkraćem roku“, kaže.
Vladica Ilić naglašava da građanima nije dovoljno objašnjeno zašto ne može parlament da se sastaje, kada to već mogu Vlada i krizni štabovi.
„Kada su pisani ustavi, nije postojao Covid-19, on definiše naša pravila života. Ne postoji nijedan lekar na svetu koji će vam reći treba da sedi 200 ljudi u sali da bi se poštovao parlamentarizam“, smatra Bašić.
Sve informacije o koronavirusu čitajte u našem Blogu uživo i na stranici Koronavirus.
