Bešlin: Gest Milanovića vrlo hrabar i vrlo važan, nadam se da nije jedini

Govoreći o godišnjici smrti Josipa Broza Tita, on ističe da je lik ovog vladara veoma složen i da se ne može posmatrati pojednostavljeno i uprošćeno.

"Ne mislim da se o Titu, kao i o bilo kom vladaru može razmišljati jednodimenzionalno i mislim da je slika Tita složena i višedimenzionalna. Postoje velike razlike između Tita 1941. godine, koji je na čelu antifašističke borbe, koji pokreće socijalističku revoluciju, Tita 1945. koji je ovenčan pobedom nafašizmom i koji je priznat u svetu, 1948. kada izgovara "ne" Staljinu, 1961. kada je na čelu pokreta nesvrstanih, 1971. kada guši pokušaj demokratizacije i reformske pokrete, tako da su različite slike Tita u zavisnosti od perioda i konteksta", ocenjuje Bešlin.

Prema njegovim rečima, kada govorimo o slici Jugoslavije i Titu, u glavama ljudi postoje dve vrste pamćenja. Jedno su lične memorije, lična pamćenja ljudi koji se sećaju Jugoslavije, i to je sećanje na sigurnost, socijalnu zaštitu, besplatno  lečenje, obrazovanje i veliku i uticajnu državu. Drugo pamćenje vezuje za steretipe koji su došli nakon Titove smrti, na antikomunizam, antisocijalizam, i na mišljenje da je on imao neprijateljski odnos prema nekom narodu.

"Tako se u glavama ljudi mešaju lična sećanja, koja su dominantno pozitivna, i propaganda koja je došla u postsocijalizmu. Ali, nesumnjivo je da je sećanje na veliku državu, socijalnu sigurnost i dalje izaziva nostalgiju, dok se državna represija i totalitarizam vrlo često zaboravljaju", napominje Bešlin.

Komentarišući poslednje poteze hrvatskog predsednika Zorana Milanovića koji je zatražio da se krivično kažnjava ustaški pozdrav "Za dom spremni", kao i napuštanje komemoracije akciji "Bljesak" zbog tog natpisa na majici jednog od učesnika, on ističe da naše političke elite u nedostatku mogućnosti da daju kreativne i stvaralačke odgovore, ljude vraćaju u prošlost.

"Ta prošlost se uglavnom sastoji od revizionizma, falsifikovanja istorije, idealizacije nacionalne prošlosti ili demonizacije nekog dela nacionalne prošlosti. Većina političkih elita na postjugoslovenskom prostoru gradi svoje identitete na negaciji Jugoslavije, socijalizma i demonizaciji Tita. I to je zajedničko svim političkim elitama", naglašava Bešlin i dodaje da su Srbija i Hrvatska u tom smislu najekstremniji primeri.

"Gest predsednika Milanovića je vrlo hrabar i vrlo važan gest, on se sada u Hrvatskoj suočava sa dosta ozbiljnim optužbama ekstremne desnice, međutim, on ima snažan legitimitet, uverljivo je dobio izbore i taj gest je važan i potreban, jer antifašizam je i u Ustavu Hrvatske. Razgraničenje sa ustašstvom u Hrvatskoj mora biti ključni i konstitutivni element svake evropske politike, i u tom smislu je potez Milanovića i pozitivan i hrabar. Nadam se da nije jedini", naglašava Bešlin.

Govoreći o Prvom maju i položaju radnika, on je ocenio da smo mi, kao i čitav svet u jednoj velikoj neizvesnosti.

"U eri pandemije mislimo na zdravstvene radnike, koji se sa pravom nazivaju herojima, posebno u društvima koje važe za siromašna društva. Oni zaslužuju svaku vrstu podrške. S druge strane, ogroman broj ljudi trenutno ostaje bez posla, u Americi je taj broj preko 20 miliona. Puno ljudi koji su se vratili iz Evrope su danas bez posla i socijalne zaštite, i mi ćemo videti tek kad pandemija prođe koji su socijalni efekti toga. Mislim da će socijalna bomba biti ogromna. Siromašna društva, kao što je naše će najteže podneti posledice toga", naglasio je Bešlin.