Zid ćutanja o unosnim poslovima Bojana Kisića, stručnjaci kažu - žaba je skuvana

Nije tajna da je ministarka pravde Nela Kuburović na svoje prezime nedavno dodala još jedno, koje sada deli sa najistaknutijom članicom Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa. Informacija da je ministarka udata za brata priznate epidemiološkinje nije bila niti važna niti sporna, dok javnost nije saznala još nešto.

"A sada znamo i da taj brat, sa svojim kompanijama, tamo gde ima mesto izvršnog direktora, sklapa vrlo unosne poslove sa raznim institucijama Republike Srbije, a posebno sada u periodu vanrednog stanja imali su poslove koji vrede više miliona evra", kaže Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a.

Činjenica da je firma u kojoj je direktor suprug ministarke pravde sa državom sklopila ugovore vredne blizu 27 miliona, a samo u aprilu dobila poslove od preko tri miliona evra, u svakoj državi bila bi alarm za istražne organe, smatraju u Transparentnosti. To što se ministarka u svoju odbranu poziva upravo na Agenciju za borbu protiv korupcije, za njih je znak da već zna ishod eventualnog postupka.

"Funkcioneri vlasti su godinama morali da 'kuvaju' sva antikorupcijska tela i sve mehanizme sve dok se ne nađu u toj poziciji da im apsolutno ni sa jedne strane ne preti opasnost i da mogu da pozovu koga god hoće da se pozabavi njihovim slučajevima, uvereni da će rezultat uvek biti isti", ocenjuje Zlatko Minić, iz Transparentnosti Srbija.

 Da li je ćutanje nadležnih na poslednju aferu bešumni rekvijem za nezavisne institucije? Jedan od autora BIRN-ovog istraživanja podseća da Agenciju za borbu protiv korupcije vodi čovek koji je bio donator vladajuće stranke, zbog čega se pribojava da je sukob interesa u Srbiji suštinski - legalizovan.

"Prošle godine smo celu jesen imali aferu Krušik, gde je objašnjenje na kraju ispalo 'pa dobro, možda je bio sukob interesa, pa šta sad hoćete'. Mislim da je to i na ovom nivou isto - mislim da ovaj režim pet para ne daje na priču o sukobu interesa", dodaje Georgiev.

Nije Agencija jedina koja bi trebalo da reaguje u ovom slučaju, već i Tužilaštvo, poručuju u Transparentnosti. Međutim, dosadašnja praksa procesuiranja nadležnih nakon što novinari otkriju sumnjive mehanizme ne uliva im poverenje.

"Mi smo u jednom istraživanju upravo krenuli tragom onoga što su otkrivali mediji u vreme dok je Agencija još bila 'na aparatima', i utvrdili smo jedan široki, da nije tragično rekao bih 'veseli' dijapazon odgovora Tužilaštva zašto se prijave odbacuju i zašto se dalje ne istražuje", kaže Minić.

Od 28 slučajeva medijski otkrivenih afera koje je pratila Transparentnost, samo u jednom se sprovodi istraga. Ostali predmeti završili su ili u fioci ili kanti za otpatke.