Dijalog o izborima: U kojim okolnostima se održavaju, kakav je efekat bojkota

Zbog izbora, odnosno bojkota, mesecima se protestovalo. Odlaganje se tražilo i štrajkom glađu. Vlast je, međutim, bila neumoljiva i zakazala datum izbora, iako značajan deo opozicije na njima ne učestvuje. Takvi izbori teško da mogu biti legitimni, poručuje profesor Fakulteta političkih nauka.

"Vi prosto ne možete imati izbore ukoliko nemate izbor pravi na izborima, jer izlazite na izbore sa idejom da će pobediti jedna strana i ovako i onako, ali je samo pitanje ko će tu sedeti da pravi nekakvu poludekoraciju", kaže profesor FPN Đorđe Pavićević.

Iako vlast, čini se, bezbrižno dočekuje još jedan mandat, potrudila se da kampanja bude dobro zapamćena - po tome što su joj dva spota zabranjena. Jedan odlukom Regulatornog tela za elektronske medije, a drugi Agencije za borbu protiv korupcije.

"I ranije smo imali slične situacije i REM je pokazao, bez obzira na sve ove nove impulse sa novim članovima, da je upitna njegova delatnost", smatra profesor FPN Slaviša Orlović.

Za ovog poznavaoca političkih kampanja, ova je bila samo rutinska. 

"Nema nečega što bi delilo javnost u odnosu na startne pozicije od kada su izbori raspisani. Opozicija je na društvenim mrežama, povremeno neki bilbordi, dakle nisu u tom smislu neke nove ideje i teme", rekao je Orlović. 

Za predstavnike nevladinih organizacija, buđenje nezavisnih tela je novina. Saglasni su da je to delom zasluga i međustranačkih dijaloga održavanih letos na FPN-u i u Skupštini Srbije, a uz posredstvo evroparlamentaraca.

"Ono što je značajno je da smo u kontaktu i sa svim političkim strankama, kako god da su se opredelile tokom ovih izbora, što negde govori o tome da postoji potencijal i kada pogledate još neke pozive za razgovor i dijalog koji dolaze sa najviših mesta, pre svega iz Srpske akademije nauka i umetnosti, nadam se da će to dati efekte", rekao je Milan Antonijević iz Fondacije za otvoreno društvo.

Dugoročno, da bi efekte osetili i građani, neophodno je raditi na izbornim zakonima i reformi stranaka, dodaju predstavnici nevladinog sektora.

"I evo ovom prilikom najavljujem i u drugoj polovini ove godine predlog novog izbornog zakonika, koji će regulisati kompletnu izbornu regulativu, nešto za čim naša država vapi, jer nam je i zakon anahron", navodi Raša Nedeljkov, CRTA.

"I bilo bi dobro otvoriti pitanje i registracije stranaka i broja potpisa koji je potreban da se skupi i statusa stranaka nacionalnih manjina", smatra Bojan Klačar iz CeSid-a

Klačar dodaje da ovaj izborni ciklus nije do kraja rasvetlio da li su sve stranke nacionalnih manjina taj status zaista i trebalo da dobiju.

Sve o predstojećim izborima čitajte na stranici Izbori 2020.