Reditelj Darko Bajić izjavio je u Novom danu da su građani u Srbiji predizbornu tišinu dočekali sa "velikom srećom", jer su "čekali da svi zaćute". Naveo je da je Balkan mesto gde velike sile "lome ruke" jedne drugima, kao i da je u Srbiji nekoliko desetina godina unazad veoma prisutna podela građana. On je govoreći o svom novom filmu "Ime naroda", istakao da je to priča o Svetozaru Miletiću, našem narodu u 19. veku, kao i o pomenutim velikim silama i njihovom uticaju na ovim prostorima.
POVEZANE VESTI
„Ljudi predizbornu tišinu dočekaju sa velikom srećom. Toliko čekamo da ljudi zaćute. Sve se pretvorilo u neku utrku, i ponovo se desila jedna od najstrašnijih stvari, narod je počeo da se deli. Mi još deobe i podele nismo razrešili. Ova tišina bi trebala da nas nauči da politika zapravo nije najvažnija u životu. Da mi kao ljudi bi trebalo da živimo, a da tu politiku ne osećamo. Međutim, za poslednjih 30 40 godina sam stalno suočen sa političkim pitanjima i političkim svađama“, navodi Bajić.
Prema njegovim rečima, Balkan je mesto gde se pokazuje moć velikih sila.
„Nažalost, nikada niko ovde i ne pobedi. Njima odgovara jedan prostor gde će stalno da lome ruku jedni drugima i da pokazuju da su pobednici“, ocenjuje on i dodaje da mi sami moramo da nađemo način da jedni sa drugima živimo mirno i bez sukoba“.
Najavljujući svoj novi film „Ime naroda“, on otkriva da govori o Svetozaru Miletiću, kao i da je pokušao da objasni deo naše istorije kroz toplu ljubavnu priču, melodramu.
„Film je priča o Srbima u 19. veku, i pokušava da govori o tome, kako vi i na koji način možete da održite svoju specifičnost, i svoje ime. S druge strane, postoje vrlo veliki pritisci i želje velikih sila“, kaže Bajić.
„Svetozar Miletić u Beogradu ima ulicu koja nije veća od 100 metara. Toliko dospevamo do onih važnih podataka u istoriji. Toliko poštujemo one ljude koje bi Srbija trebalo da poštuje i da ostavi nekim mladim generacijama“, navodi Bajić.
Bajić govoreći o zaboravljenim istorijskim ličnostima i ulicama koje nose njihova imena, napominje da one i treba da zaintrigiraju građane da ispitaju ko su bili mnogobrojne ličnosti o kojima malo znaju, a po kojima naše ulice nose imena.
„Đinđić je jedanput rekao: ‘Ljudi, aman, hajde da ne menjamo imena ulicama zaslužnih ljudi’. Ja sam se smejao moijim roditeljima koji nisu znali da izgovore nova imena ulica, nazivajući ih starim, a sada se to meni dešava“, kaže Bajić.
Govoreći o novima tehnologijama, navodi da mlade generacije kompjuteri odvlače od sociologije i kulture, kao i da je izuzetno važno da se „povratimo i pokažemo snagu kulture“.
„Kultura je pokazala za vreme korone šta nam znači. Pozorišne predstave i filmovi koje smo mogli da vidimo preko interneta, svaka reč vas je hrabrila u izolaciji i usamljenosti. I to govori o tome koliko nam je kultura važna, i kako moramo da pronađemo dobar način da postanemo i ostanemo ljudi“, naglašava Bajić.
„Sigurno je da ovaj virus treba da nas upozori da moramo da budemo zajedno i da moramo da razmišljamo. Korona je pokazala da smo svi ranjivi i da umetnost može da pobedi, kao i da ljudskost može da pobedi“, zaključio je Bajić.
