Gosti N1: Nemamo minimum demokratije, izborni proces ne čini samo izborni dan

Spasojević kaže da su izbori održani u nedelju "sigurno bili najlošiji u postpetooktobarskom periodu".

"Verovatno mogu da se porede donekle sa predsedničkim izborima, ali tu smo imali pluralnost kandidata, nismo imali bojkot... Najnedemokratičniji, najčudniji izbori. Izbori su takvi kakvi jesu, zato što su izborna pravila, raspored snaga, raspored političke moći takvi već neko vreme", kaže Spasojević.

Nedeljkov ističe da je organizacija CRTA izašla sa pdoacima kada je bila sigurna u njih.

"Izašli smo u onom trenutku kada smo videli da je uzorak dovoljno stabilan", kaže Nedeljkov.

Kako je rekao, zadatak njihovih posmatrača bio je da šalju izveštaj kada imaju izlaznost i rezultate. Izlaznost je, prema njihovim podacima, 49 odsto.

"Veliku zbrku prave velike neprofesionalne organizacije. Kada bi svi čekali trenutak da imamo pouzdane podatke, pa i da sa tim izađemo u 23h. 2016. godine je bio problem što za Beograd čitav i Vojvodinu gotovo celu nisu stizali podaci, onda se izlazilo u javnost sa delimičnim podacima, procenama šta će se tu dogoditi... Mi uzimamo zvanične podatke", kaže on.

Spasojević ističe, govoreći o izlaznosti, da smo se "uhvatili te psihološke granice".

"S jedne strane SNS je želeo da izlaznost pređe 50 odsto, kampanja za bojkot je želela da ide ispod 50 odsto, a izbori su podjednako legitimni ili nelegitimni i ako je 50,2 i ako je 49,2", kaže on. 

Nedeljkov kaže da su, iz njihove perspektive neregularnosti najvažniji segment.

"Ukoliko su birači na bilo koji način bili prinuđeni da glasaju ovako ili onako, ukoliko procedure nisu poštovane... Kupovina glasova, ugrožavanje tajnosti, fotografije listića, glasanje iste osobe... Ovakve situacije su se dogodile na od 8 do 10 procenata biračkih mesta, što je u odnosu na prethodne izbore dvostruko ili trostruko više", kaže on.

Ističe da "izborni proces ne čini samo izborni dan".

"Odavno se izborna volja ne prekraja na izborni dan. Šta smo imali u mesecima pre tog dana je bio izborni inženjering, onda vanredno stanje. Medijsko izveštavanje tokom vanrednog stanja je bilo sve samo ne pluralističko. U proseku 91 odsto sadržaja je bio rezervisan za predstavnike vlasti, a tema nije bila samo korona. Imali smo događaje koji su neodoljivo podsećali na kampanju - uručivanje respiratora u Novom Pazaru, 800 događaja javnih funkcionera. Mi smo na ovim izborima imali na jednoj listi državu, sa svim svojim resursima, uticajem, i onda neke liste. Otuda kažemo da je vrlo upitan način kako se formirala volja birača", kaže Nedeljkov.

Spasojević kaže da ćemo imati jedan stabilan parlament, u kome neće biti prave opozicione stranke i najveći deo opozicionih aktera van parlamenta.

"Mi u Srbiji već neko vreme nemamo taj minimum demokratije, i po procenama međunarodnih stručnjaka i evaluatora. Postoji neki privid demokratskog poretka, delimično demokratski, jer je deo ovih izbora bio otvoren i kompetitivan, ali suštinski to nije demokratski poredak. Ne bi stanje bilo drugačije ni da je SzS izašao na izbore", kaže Spasojević, koji dodaje da moramo svi da doprinesemo da vratimo taj minimum demokratije u Srbiji.

Smatra da se nije vratio jednopartijski sistem, jer imamo više partija u parlamentu od kojih su neke važne.

"Sistem sa predominantnom strankom, nije jednopartijski", kaže Spasojević.

Sve o izborima čitajte na stranici Izbori 2020.