Doktorka Milić: Daleko od situacije gde možemo da kažemo da smo se odbranili

Na pitanje kako se klasifikuje ovaj tok epidemije, Milić kaže da to jako zavisi od lokalne epidemiološke situacije.

"U Srbiji se prvi talas nije završio jer i nakon popuštanja mera broj slučaja se održavao na jednom nivou i nije dostignut nivo malog zaražavanja. U Italiji ako bi se povećavao broj slučajeva, mogli bismo da govorimo o drugom talasu, ali tamo gde je zaražavanje zadržano na nekom nivou ne možemo da pričamo o drugom talasu", smatra ona.

Prenošenje je danas slabije a kliničke slike blaže, objašnjava ona.

"Zato što je drugačija dinamika prenošenja kada ste u zatvorenom prostoru tokom zime. Inicijalna greška je bila što smo koronavirus poredili s gripom koji je sezonskog karaktera i od tada se održava priča da bi korona mogla da bude sezonska, a iz epidemija SARS-a i MERS-a smo videli da virusi nikada nisu bili sezonski", objasnila je.

Jovana Milić je objasnila i kako se u Italiji klasifikuju preminuli.

"Na svim konferencijama za novinare štab je izveštavao o svim preminulim pacijentima sa koronavirusom i nije se pravila razlika da li je neko preminuo sa ili od posledica korone, jer nemamo dovoljno saznanja da bismo mogli da napravimo razliku. To je u skladu sa vodičem SZO, koji pokazuje kako treba da se prikazuje smrt pacijenta kod koga je dijagnostifikovana korona. Svaka osoba koja je preminula, a imala je koronu, je klasifikovana kao smrt od korone. Svi podaci su transparentni, možete da im pristupite kao građani, možete da imate precizne podtke o epidemiji, o svakom žarištu u svakoj provinciji", ispričala je.

Ona kaže da je bila iznenađena izveštajem BIRN-a o stvarnom broju preminulih i zaraženih od korone.

"Samo nasilna smrt ili smrt usled udesa bi mogle da budu isključene, ako je pacijent imao koronu. Postoje razlike kako se popunjava potvrda o smrti i to zavisi od procene lekara. Ostaje nepoznanica, u bazi podataka su ti pacijenti zabeleženi kao pozitivni, bitno je razumeti kako se popunjavala potvrda o smrti i da li Batut raspolaže svim podacima. Oni bi trebalo da budu dostupni i da se analiziraju, da neko iz štaba objasni kako se popunjava baza, koji su podaci saopšteni javnosti, a šta je zadržano van naši očiju", kaže Milić.

Pojašnjava da je većina evropskih zemalja transparentno izlazila sa tim podacima, te da to nije najbolji način da se prezentuje Srbija, naročito što je, podseća, Balkan navođen kao primer dobrog suprotstavljanja epidemiji.