Jović o izborima: Vrlo riskantna situacija za vlast

Jović je, gostujući u Danu užuvo, rekao da o tome da li u jednoj zemlji ima opozicije ili nema pluralizma, odlučuje zapravo vlast.

Ocenio je da je Srbija ušla u fazu koja predstavlja jednu vrlo riskantnu situaciju za vlast. "Jer znate, jednoga dana kad se bude htelo ponovo izaći iz jednostranačja, to će biti jedan komplikovan proces. Izlazak iz jednog jednostranačkog sistema je mnogo teži nego ulazak u njega, i mnogo je duže potrebno i potrebno je dovoljno veštine i društvenog konsenzusa da bi se izbegle negativne posledice jedne nove tranzicije", naglasio je profesor.

Za vlast će ovo značiti stabilne četiri godine, osim ako sama ne proceni da su rizici od jednostranačkog sistema veći nego rizici pluralističkog sistema što mislim da bi bilo dosta pametno i korisno da sama shvati to i odluči, dodaje profesor, navodeći da se videlo devesedetih koliko je trebalo da se iz jednostranačkog pređe u višestranački sistem.

Jović ocenjuje da bi posebno za vlast bilo nepovoljno ako bi se sve nezadovoljstvo umesto da se predstavi u parlamentu, predstavljalo izvan njega - u štrajkovima, protestima...

"Vlast može šta hoće, samo je pitanje da li to što može, dugoročno gledano, njoj koristi ili je suviše riskantno za nju samu", naveo je gost N1.

O izborima u Hrvatskoj, srpskoj manjini i SDSS

Govoreći o izborima u Hrvatskoj, kaže da su oni sazvani nekoliko meseci nego što je bilo nužno i da je to urađeno iz pragmatičnih političkih razloga. Vlast je zaključila da je u prvom talasu epidemije  delovala prilično uspešno i javnost je pohvalno o tome govorila, i - vlast je htela da kapitalizuje taj uspeh, dodao je.

HDZ je želeo da iskoristi ovu krizu i da na njoj kapitalizuje, a drugi razlog je što su hteli da izbegnu posledice ekonomske krize, koje će se videti na jesen - kad se bude videla dubina pada turizma koji čini više od 20 odsto BDP, naveo je profesor Jović. Navodi da se u tome vidi kako je korona uticala da se izbori se održavaju usred leta, kad se nikad nisu organizovali u Hrvatskoj.

Osvrćući se na predsedničke izbore, kaže da je pobeda Zorana Milanovića pokazala da ljudi u Hrvatskoj žele promenu, ali ne radikalnu  - da ne žele promenu sistema, da ne žele neku radikalniju nacionalističku ili populističku retoriku. Većina građane kaže da želi promene, ali Hrvati su konzervativni i za Škoru i za izazivače s leve strane, te promene nisu dalje od - između HDZ-a i SDP-a, tako da će se, smatra Jović, status kvo nastaviti, ali dodaje da su izazivači sve snažniji od izbora do izbora.

Govoreći o SDSS, kaže da ne mogu svi ljudi da glasaju za njih, već samo oni koji su Srbi, koji su kao takvi prijavljeni na popisu stanovništva, tako da ta stranka neće, kako kaže, voditi širu kampanju. SDSS ima izazivače, jednu drugu srpsku partiju, ali očekuje da će dobiti sva tri mandata koja su namenjena srpskoj manjini, dodao je.

Ali Srbi jesu tema kampanje, pre svega desnih izazivača - MOST-a i Domovinskog pokreta, koji svoju kampanju usmeravaju protiv Milorada Pupovca, tvrde da neće nikad ići s njim u koaliciju i na taj način uslovljavaju HDZ da ako sa njima budu hteli u vlast, da moraju da isključe Pupovca i srpsku manjinu, navodi Jović. Te stranke se, dodaje profesor, fokusiraju na smanjenje prava srpskih poslanika u Saboru i posebno napadaju srpske publikacije i organizacije u Hrvatskoj.

Srbi ne mogu da odlučivati ko će biti vlast u Hrvatskoj, biraju je Hrvati, ali oni koji pobede, bio bi dobro i korisno za i jednu i drugu zajednicu, i međunarodne odnose dve zemlje, da pokažu interesovanje za pomaganje srpske i drugih manjinskih zajednica, rekao Jović, dodajući da treba sarađivati, doduše ne po svaku cenu.