Deklaracija o solidarnosti: Levica u regionu iz defanzive prelazi u ofanzivu

"Inicijatori Deklaracije o regionalnoj solidarnosti su po prvi put od raspada Jugoslavije četiri političke partije koje dolaze sa prostora bivše Jugoslavije, a potpisnici su svi oni koji se slažu sa tekstom koji poziva na regionalnu solidarnost, pogotovo u slučajevima krize. Dokument je bio 'okinut' ovom krizom koja nam se dešava sa pandemijom, a tek onom koja će nam se desiti krajem ove i početkom sledeće godine, a koja će se ogledati u ekonomskoj krizi, a i svakoj drugoj", naveo je Balunović.

Dodaje da je u pitanju dokument koji pokušava da stvori platformu na kojoj će političke snage iz čitavog regiona bivše Jugoslavije moći da se oslone i kada rade unutar svojh nacionalnih konteksta, ali i kada budu htele da sarađuju jedne sa drugima.

"Ta saradnja je nužna, ukoliko bilo koja od naših zemalja želi da se izbori sa krizom koja nas tek čeka, ili želi da ide napred", ocenjuje Balunović.

Markovina ističe da zajedničke akcije ne mogu biti rešene jednim dokumentom, kao i da je Deklaracija osnov za stvaranje zajedničke platforme za delovanje u budućnosti.

"Problemi su nam manje više isti, s bitnom razlikom što su Hrvatska i Slovenija ušle u Evropsku uniju, a ostale ne. To su industrijalizacija, opšte osiromašenje, potpuna privatizacija javnih prostora i resursa, kao i loš položaj radnika. To su sve problemi koji su logično zajednički, i ovaj prostor, uz to što ga vežu jezik i ljudi, jednostavno mora  da funkcioniše jedinstveno", kaže Markovina.

Balunović : Broj potpisnika peticije govori da ljudi žele da sarađuju

Smatra da je to bilo onemogućeno u prethodnom periodu zbog nacionalizma i ratnih trauma.

"Mislim da je vreme da se s tim prestane. Zahvaljujući ovoj krizi, shvatili smo da nijedna od ovdašnjih zemalja u slučaju zatvaranja Kine ili nekog drugog tržišta ne može proizvesti osnovna sredstva za preživljavanje", kaže Markovina.

Balunović govoreći o konkretnim stvarima koje Deklaracija može da donese, navodi da broj potpisnika peticije govori da postoji spremnost jednog broja ljudi da sarađuje.

"Mnogi ljudi ovde žive kao da granice ne postoje, samo što su prinuđeni da pokažu neki dokument kada se granica prelazi. Konkretno, to može da znači podršku levim akterima u svakoj od zemalja. U Hrvatskoj i Sloveniji je levica uspela da 'prodre' u politički 'mejnstrim', dok je u ostalim zemljama to u povoju. Mislim da mnogi ljudi nisu spremni za to, i da je to rezultat onoga što je 30 godina rađeno", naglašava Balunović i dodaje da se u prethodnom periodu radilo na istorijskom revizionizmu i demonizaciji svih emancipatornih dostignuća iz jugoslovenskog iskustva.

"Ova inicijativa je i pokušaj da se prestane sa defanzivnim vidom političkih poruka i da se krene ofanzivno. U smislu da nećemo samo da reagujemo na ono što nam se servira, nego ćemo da izađemo i da budemo proaktivni, i kažemo za šta se borimo. Pokušaćemo da na društvenu mapu ubacimo ideje za koje verujem i znam da će mnogo ljudi iza njih stati", izričit je Balunović.

Markovina navodi da stranke levice moraju da ponude aktivnu politiku i ideju. Ocenjuje da se stranke levice još uvek nisu oporavile posle poraza koji se desio širom Evrope nakon pada Berlinskog zida.

"Nasilje koje se desilo devedesetih godina, nastavilo je da živi kod nekih do danas. Činjenica je i da smo bili stalno u nekakvoj pasivnoj poziciji. Treba da se radi na tome da se ljudi povezuju, inicijativama, festivalima, zajedničkim deklaracijama... To mora da se spusti među širi svet, širu javnost i treba ignorisati nacionalističku stvarnost", smatra Markovina, i dodaje da se ljudima mora pokazati da "može i drugačije".

Balunović objašanja da u ovom trenutke postoje dva ogranka "novonastajuće leve platforme".

"Sa jedne strane imamo organizacije okupljene u Građanskom frontu, uključujući Lokalni front iz Kraljeva i Ne davimo Beograd, i sa druge strane nešto što se dešava oko Socijaldemokratske unije. Ono što u Srbiji čini još jednu dodatnu poteškoću su autoritarne tendencije koje se pretvaraju u autoritarno stanje. Takve okolnosti su česti neprijatelji novih politika", izričit je Balunović.

Markovina: Odnosi Srbije, Hrvatske i BiH opterećeni ratom

Markovina je kazao da su odnosi Srbije, Hrvatske i BiH opterećeni ratom.

"Odnosi su jedno vreme bili dobri, međudržavne posete su bile ozbiljnije, a danas imamo realna tri problema koji se tiču toga. Jedan je BiH, koja ne uspeva da se uspostavi kao država, s druge strane imamo to da se Srbija nije suočila sa vlastitom ulogom devedesetih, dok je treći problem u Hrvatskoj činjenica da je bila predsedavajuća EU zadnjih šest meseci, a nije suštinski napravila ništa da uključi bilo koju zemlju u Evropsku uniju", napominje Markovina.

Balunović je upozorio da nas očekuje teška socijalna jesen.

"Ljude treba neko da sasluša, i da im poruči da neće da ih ostavi same. Da ih neće kupovati, za hiljadu, dve dinara samo da bi glasali, da bi ih posle postavili da rade za bedne plate u nekim firmama", naveo je Balunović.

On je predložio da bi u vreme epidemije Krizni štabovi mogli više da sarađuju, a ne da "učestvuju u utrkivanju, ko je bolji, a ko je lošiji".

"Zar ne bi bilo normalno da naučni timovi kada se sve ovo završi više sarađuju na prevenciji raznoraznih zaraznih bolesti i poboljšanju javnog zdravlja", zaključio je Balunović.