Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Batut" Darija Kisić Tepavčević nije želela da komentariše vest da je Saša Ljuština sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, koja je potpisala otvoreno pismo u kojem se, između ostalog, traži smena Kriznog štaba, dala otkaz zbog, kako je rekla, pritisaka koje je trpela zbog iznošenja svog mišljenja.
„Nisam upoznata sa konkretnim slučajem, i ne bih komentarisala“, kratko je odgovorila Kisić Tepavčević na konferenciji za novinare vladinog Kriznog štaba.
Na pitanje N1 da li je ona ili bilo ko od članova Kriznog štaba imao neku komunikaciju sa lekarima, potpisnicima pomenute peticije, Kisić Tepavčević je rekla da je ona razgovarala s nekima od njih, ali da tu nije bilo „ničeg spektakularnog“.
„Ne mogu u ime drugih, ali u svoje lično ime mogu da kažem da poznajem neke koji su na tom spisku. Nema tu ništa spektakularno, to je stručna i prijateljska razmena mišljenja. Navikli smo mi lekari da imamo različita mišljenja, mi i ja stručnim skupovima takodje razmenjujemo različita mišljenja…Nema ti ništa previše zanimljivo za vas… U svakom slučaju, treba da budemo ujedinjeni protiv kovida, jer drugačije ne možemo da uspemo“, kazala je Kisić Tepavčević.
POVEZANE VESTI
Na pitanje novinara da li će najavljena prva sednica Skupštine Srbije u novom sastavu biti rizik po zdravlje, ali i kršenje mere, s obzirom da je još uvek na snazi zabranja okupljanja više od 10 osoba na otvorenom i u zatvorenom prostoru, zamenica direktora „Batuta“ kaže da mora da se odvija minimum aktivnosti koji će omogućiti normalno funkcionisanje države.
„Koliko sada ima osoba u ovoj prostoriji? Želela bih da ukažem da kada god se boravi u zatvorenom prostoru, da se mora organizovati sprovođenje svih preventivnih mera kao što je urađeno na ovoj konferenciji. Svi nosimo makse i udaljenost je takva da onemogući prenošenje infekcije… Kakvi god da se skupovi organizuju na otvorenom prostoru, zna se, ali kada su u pitanju određene vrste sastanaka, gde je neminovan boravak u zatvorenim prostorima i koji su prioriteti za zemlju… mogu se održati uz pridržavanje svih mera prevencije, to je suština“, rekla je.
Dodaje da su limitirane sve aktivnosti zbog koronavirusa, ali da se, zbog normalnog funkcionisanja države, mora održavati minimum aktivnosti, što podrazumeva i zasedanje parlamenta.
O broju testiranih u poslednjih 24 sata, Kisić Tepavčević kaže da je to broj obrađenih uzoraka a ne broj uzetih briseva u prethodnom danu.
„Kada je u pitanju datum, sigurno je da je to broj uzoraka koje su na taj dan obrađeni, neki su brisevi uzeti pre dva ili tri dana… Različiti su dani, ali ne više od tri dana, trudimo se da bude što optimalnije“, kaže.
Što se tiče razlike u brojevima, Kisić Tepavčević kaže: „Sve osobe se hospitalizuju zbog simptoma i težine kliničke slike, bez obzira da li im je odrađen PCR test…U Beogradu je, recimo, ukupan udeo tih osoba u jednom momentu bio 40 odsto, imali su simptome, pneumonije i zbog toga su hospitalizovani kao da im je potvrđen kovid“, objasnila je.
Ankete o vakcinaciji – rutinska stvar
Na pitanje da li je tačna informacija da je Ministarstvo zdravlja izdalo domovima zdravlja preporuku da svoje pacijente anketiraju o tome da li bi bili spremni da prime vakcinu kada i ako ona bude jednog dana napravljena, Kisić Tepavčević kaže da ona nema takve informacije.
„Ja nemam takve informacije, ali kada je u pitanju vakcinacija, ako se ne radi o grupama koje su obuhvaćene obaveznim kalendarom vakcinacije, to je nešto što se često primenjuje u fazama pre nego sto se vakcina uvede u populaciju. O ovom istraživanju nisam upoznata, ali to jeste jedna od rutinskih aktivnosti koja se sprovodi ne samo kada je u pitanju vakcinacija, nego i druge preventivne mere… da se sagledaju potrebe ne samo za vakcinama, nego i za informacijama, edikaciji, nije ništa neuobičajeno“, rekla je.
Epidemiolog Predrag Kon apelovao je na inspekcijske organe da počnu da strožije proveravaju da li se epidemiološke mere primenjuju. Na pitanje da li to govori o tome da propisane mere ne daju željene rezultate, Kisić Tapavčević kaže da ona nije za primenu kaznene politike.
„Stalno ističemo da su opšte preventivne mere itekako značajne i efikasne i kada se govori o novim, stalno se vrti oko istih stvari, samo su različiti načini za primenu. Kaznena politika nije popularna, ja lično ne mislim da je nešto efikasna, ali to jeste jedan od načina da se sprovode mere… Pridržavanje mera nije individualna, nego kolektivna stvar. Ne mogu da verujem da će neko pre da se pridržava mera da ne bi bio kažnjen, nego zbog toga da bi zaštitio svoju porodicu“, izjavila je Kisić Tepavčević.
Ocenjuje se mogućnost privatnih laboratorija
Ona je rekla i da se trenutno ocenjuje dokumentacija privatnih laboratorija koje su izrazile želju da omoguće građanima PCR testiranje.
„Od početka epidemije ojačan je kapacitet laboratija za testiranje, na žalost, i potrebe su bile veće. Da bi se radilo u laboratorijskim uslovima sa kovidom, zahteva se stepen biobezbednosti od najmanje 2 plus, sa minimalnim setom indikatora koje je definisala SZO. Privatne laboratorije su iskazale zainteresovanost da se uključe u ovakvu vrstu testiranja. One mogu da rade serološka testiranja, a kada je u pitanju PCR, svim laboratorijama koje su priložile zahtev, njih osam privatnih, dostavljen je set indikatora koji moraju da budu ispunjeni. Neke od tih laboratorija su poslale dokumentaciju koja se još uvek evaluira“, objasnila je Kisić Tepavčević.
Odgovarajući na pitanje kako da rodbina pacijenata smeštenih na intenzivnoj nezi dođe do informacija o njihovom zdravstvenom stanju, s obzirom da su se mnogi žalili da su telefoni stalno zauzeti, direktorka Kliničko-bolničkog centra Vojvodine Edita Stokić kazala je da je ta ustanova otvorila posebne telefonske linije koje će služiti samo za informacije o stanju pacijenata u svakoj od kovid jedinica.
„U kovid jedinice smo ubacili i psihologe. Pacijenti provode dosta vremena u bolnici, a neki od njih zbog toga zahtevaju i odgovarajuću psihološku podršku. Imamo ekipu za tu psihološku podršku“, kazala je Stokić.
