Posle četiri meseca od osnivanja, Vlada Srbije je objavila spisak članova kriznog štaba. Međutim, izostao je zaključak o obrazovanju, tako da je ostalo nejasno koju su poslovi i dužnosti tog tela. Za to vreme iz Transparentnosti Srbija poručuju da Krizni štab ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja i da zbog toga ne može da donosi obavezujeće oduke. To otvara pitanja - da li odluke o epidemiji donosi struka ili politika?
Formiranje kriznog štaba, ali „preko noći“. Uprkos tome, mesecima se čekalo da se obelodani ko se u njemu nalazi. Posle četiri meseca ćutanja, Vlada Srbije je objavila spisak imena među kojima ima 11 lekara, dok ostala mesta uglavnom zauzimaju političari i predstavnici države. Iz Transparentnosti Srbija kažu, da se zbog toga, odluke o epidemiji ne donose u štabu.
POVEZANE VESTI
„Kad je reč o kriznom štabu, treba reći da je reč o telu koje je savetodavnog karaktera i koje ne može da donosi odluke, tako da sva odgovornost leži na Vladi i Ministartsvu zdravlja, odnosno lokalnim samoupravama koje su mogle da donose odluke“, kaže Nemanja Nenadić, iz Transparentnosti Srbije.
Inače, javnosti još uvek nije predstavljen dokument o formiranju Kriznog štaba koji je donet 13. marta, a koji ukazuje na to kojim poslom se štab bavi. Nejasno ostaje i zbog čega se javnosti gotovo svakodnevno obraćaju oni koji nisu članovi kriznog štaba, već stručnjaci koji pomažu. Među njima se recimo nalaze doktorka Darija Kisić Tepavčević i imunolog Srđa Janković.
„Za vreme svih sastanaka sve odluke koje smo donosili kao produkt jedne stručne diskusije, praktično su uvek bile jednoglasne, tako da u tom smislu ne postoji nikakva razlika i opet napominjem svi dajemo svoj maskimalan doprinos bez obzira kakvo je trenutno formalno pravni status bilo koga od nas“, rekla je Darija Kisić Tepavčević, iz Instituta Batut.
„Imali smo brojne izjave članova Kriznog štaba ili kako se sad ispostavilo neki nisu članovi, već angažovani konsultanti koji su rekli da nisu imali potpun pristup podacima kojie se vode unutar državnog informacionog sistema, tako da ima dosta nedoumica koje su se javile“, kaže Nenadić.
Profesorka u penziji Vesna Rakić Vodinelić za dnevni list Danas ocenila je da je upitno i zbog čega je Vlada odlučila da formira štab kada već postoje druga tela koja treba da deluju u kriznim situacijama.
„Mi već imamo Republičku komisiju za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti i Štab za vanredne situacije, čije je postojanje predviđeno postojećim zakonima, i koji treba da deluju u ovakvim situacijama. Da su se ovi zakoni uzeli u obzir, mi bismo jasno znali ko su članovi tih tela i zašto su tu postavljeni. Ovako, imamo Krizni štab čije nadležnosti nisu uređene zakonom. Čini mi se da je odabran personalni pristup, pa su tako određena lica postavljena u Krizni štab zbog svog imena i prezimena, a druga su birana po funkciji“, kaže Rakić Vodinelić.
A da radom državnog Kriznog štaba nisu zadovoljni, nedavno su poručili i pojedini medicinski radnici. Do sada je više od 2.700 lekara potpisalo otvoreno pismo kojim se traži smena članova zbog odgovora na pandemiju.
