Stojanović: Zameram intelektualnoj eliti odustvo angažmana

"Prošlo je 15 godina od pada Slobodana Miloševića, a čini mi se da nismo napredovali koliko je trebalo", primetila je Stojanović u razgovoru za Tanjug i dodala da su za to vreme upropašćeni i privreda i građani.

Najteže je, prema njenim rečima, tiho i sporo raditi na ciljevima koji traže mnoga odricanja od svih, a uverena je i da su "unutrašnji otpori veliki", jer ozbiljna reforma znači "sečenje grane na kojoj sede sve vlasti, počevši od korupcije do partijske države".

Ona upozorava da se, kada građani izgube nadu, stvaraju uslovi za pojavu ekstremnih pokreta.

Stojanović podseća na reči pokojnog premijera Zorana Đinđić da možemo da iskoristimo naše kašnjenje tako da izbegnemo greške koje su načinile druge istočnoevropske zemlje, ali primećuje da kao da nismo baš nijednu mimoišli, već smo ih sve skupili, pa još "u njih skočili".

Dodaje da su mnoge oblasti u Srbiji zbog toga zanemarene, ali da je pre svega zanemarena "lista prioriteta".

"Zanemarena je lista prioriteta da vidimo gde mi imamo konsenzus, šta je nama najvažnije, pa ako kažemo da nam je najvažnija modernizacija Srbije, onda da vidimo šta nas sve u to dovodi...Mora i obrazovanje biti bolje i efikasnije. Treba nam više visokoobrazovanih ljudi, ne možemo samo ostati na osam odsto visokoobrazovanih ako hoćemo da se razvijamo", kategorična je Stojanović.

Podseća da Srbija najmanje u regionu ulaže u nauku, oko jedan odsto, ističući da se u Evropi teži da se ulaže pet odsto, a da se trenutno ulaže tri puta više nego u Srbiji.

Intelektualna elita bez angažmana

Stojanović je kritikovala intelektualnu elitu u Srbiji, zamerivši joj odsustvo angažmana.

"Da li se ljudi plaše, da li su se umorili ili izgubili svaku nadu, sve je to moguće, ali je posao intelektualaca da budu kritični. Ne možete biti intelektualac ako niste kritični, čak iako vam je neki put dosadno, ali to je vaša funkcija u društvu, jer imate neka znanja koja drugi nemaju i nije lepo da ih držite za sebe", poručila je ona.

Primećuje i da se u Srbiji, ipak elita najčešće svodi na partijsku državu i na partiju koja je u tom trenutku na vlasti.

"Ta partija najčešće ne sluša druge delove elite, a najmanje sluša kritiku, a ta kritika bi njoj bila najpotrebnija", zaključila je Stojanović.