Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović izjavila je u Danu uživo da je tokom vanrednog stanja u sudovima održano 945 glavnih pretresa, a da je 132 predmeta vođeno za nepostupanje po zdravstvenim propisima.
POVEZANE VESTI
„Komitet pravnika za ljudska prava je sproveo istraživanje i zatražio od svih sudova u Srbiji koliko je zapravo suđenja održano u krivičnim predmetima u toku vanrednog stanja i svi sudovi su odgovorili. U pitanju je 945 glavnih pretresa i dobili smo podatke za koja su krivična dela suđenja održana“, navela je ona.
Podsetila je na specifične okolnosti u kojima su radili sudovi za vreme vanrednog stanja.
„Pre svega su održavana suđenja za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima, i ona nisu bila jasna i predvidiva. Čak 132 predmeta je vođeno za nepostupanje po zdravstvenim propisima, a posle toga sledi krivično delo za nasilje u porodici, gde imamo 105 predmeta. Ostala dela su specifična, za koja je Visoki savet dozvolio da se održavaju u toku vanrednog stanja“, navodi Golubović.
Prema njenim rečima, 37 posto predmeta se vodilo za nepostupanje po zdravstvenim propisima, a u ta dela ne spadaju ona procesuiranja za vreme protesta.
„Treba imati u vidu da su građani procesuriani najčešće prekršajno… Ono što je frapantan nalaz je da je čak 196 sporazuma o priznanju krivičnog dela sklopljeno u toku vanrednog stanja. To znači da imamo i pravosnažne presude. Imali smo uvid i u određene odluke sudova, gde smo zapravo zaključili da su u vrlo kratkom roku, lica koja ranije nisu nikada krivično gonjena priznaju dela i osuđena su do godinu dana kazne koja se održava u kućnim uslovima“, istakla je Golubović.
Ona je dodala da je bio primetan strah kod građana, jer su posledice bile teške, shodno specifičnoj situaciji u kojoj su se pritvoreni nalazili.
„Ono što je problematično u celoj priči je da građani nisu bili dovoljno svesni svojih obaveza. Naime, postoji nekoliko propisa kojima su regulisane njihove obaveze“, rekla je ona i podsetila da su se one menjale tokom trajanja vanrednog stanja.
„Zato je i problem predvidljivosti propisa u toku vanrednog stanja bio problem broj jedan ukoliko opet dođe do ovakvog stanja“, podvukla je ona.
Govoreći o „Skajp“ suđenjima tokom vanrednog stanja, Golubović je navela da je 50 odsto sudova imalo ovakve vrste procesa, a da su samo četiri suda dozvolila da se posmatraju ovakva suđenja.
„To su bili sudovi sa teritorije Vojvodine. Generalno, izgledalo je kao da se suđenje uživo odigrava. Ono što je moglo da vidi lice koje je bilo u pritvorskoj jedinici su sudija, tužilac i advokat odbrane. Često su ta suđenja odlagana, s obzirom da odbrana nije imala dovoljno vremena da se spremi“, rekla je ona i dodala da se veoma brzo odustalo od takvog tipa procesa, kao i da su se sudovi vrlo brzo vratili u normalan način vođenja suđenja.
Ona je kao razloge za ovakvo vraćanje u normalan rad navela samu nezakonitost takvih postupaka, jer okrivljenima bila ugrožena brojna prava.
