Osim Briselskog dijaloga, u EU i dalje tema - Vašingtonski sporazum

Srbija kaže da je potpisala bilateralani sporazum sa SAD, a ne Kosovom. Kosovo kaže da je potpisalo međudržavni sporazum sa Srbijom. Dok iz Vašingtona stiže poruka - SAD nisu ništa potpisale, to je bilateralni sporazum Beograda i Prištine.

Brisel je do sada govorio da je u pitanju dokument za koji znaju da postoji i da je on u skladu sa Briselskim sporazumom, ponavljajući da EU vodi dijalog do konačnog rešenja. Sada su otišli korak dalje i smislili novu definiciju Vašingtonskog sporazuma. 

"Ono što su Srbija i Kosovo u Beloj kući potpisali su izrazi njihove pojedinačne bilateralne posvećenosti sa SAD. Sve što može doprineti procesu koji se vodi u Briselu je pozitivno, detalji njihove posvećenosti koji su iskazani i potpisani u SAD bi trebalo da budu ispunjeni u skladu sa evropskim aspiracijima obe strane", rekao je Peter Stano.

Iako se Srbija potpisom u Vašingtonu obavezala da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, upravo taj čin nije u skladu sa EU politikom, koja ne priznaje Jerusalim kao glavni grad Izraela. I ne samo to. Prst u oko Briselu predstavlja saradnja sa Rusijom, ali i previše bliski odnosi sa Kinom ili Turskom. Za stav iz Srbije da je neutralna i sarađuje sa svima, imaju kratak odgovor.

"Očekujemo da zemlje u procesu pristupanja EU napreduju u usklađivanju svojih politika sa politikama EU. To se ne dovodi u pitanje", kaže Stano.

Brisel sve više insistira na usklađivanju spoljne politike država regiona sa EU, dok se region, a pre svih Srbija, drži ideje da to moće da učini i kasnije tokom pregovaračkog procesa koji će trajati još nekoliko godina. Srbija se priključila deklaraciji EU o Belorusiji, što je u Briselu pozdravljeno, a sada se od nje očekuje da se priključi i najavljenim sankcijama protiv zvaničnog Minska.