Satarić: Starijima važni živa reč i dodir drage osobe, nije isto telefonom

Povodom Međunarodnog dana starijih osoba, Satarić je rekla da "nije svejedno da li kaže starijih ili starih".

"Mi govorimo starijih. Do skoro se pričalo starih, ali kada se kaže starijih, onda je to dostojanstvenije, nije diskriminušuće, i mi smo prihvatili taj termin", kaže.

Mera zabrane kretanja tokom vanrednog stanja, kaže ona, teško je pala starijima.

"Verujemo da je bila doneta iz najbolje namere, da se spreči visoki rizik oboljevanja starijih osoba, ali smo utiska da je neselektivno doneta. Njima je bila suspendovana sloboda kretanja 35 dana potpuno, kada govorimo o starijima od 65 godina, niti su svi oni bolesni, niti su svi radno nesposobni", kaže Satarić.

Istakla je da su u velikom riziku oni koji imaju hronična oboljenja.

"Ali, bilo je tu mnogo ljudi koji još rade, privređuju, zarađuju za sebe i porodice, jer su im penzije minimalne ili žive od socijalne pomoći... Jednostavno, svi su bili pogođeni, neki su to prihvatili stoički, vojnički i sedeli su u kući, a drugima nije bilo svejedno", kaže.

Restriktivne mere su, podseća, bile i za starije koji se nalaze u ustanovama.

"Činjeno je to sve u najboljoj nameri, jer se u dosta ustanova socijalne zaštite pojavila zaraza, korona, ali smo ubeđenoi da je trebalo da se prave iznimne situacije i da se prave kontakti, s poštovanjem svih mera predostrožnosti. Nama su se mnogi srodnici javljali da su spremni i da idu da urade test, da bi se videli s dragom osobom u ustanovi", kaže ona.

Starijima je bilo teško i što je nabvaka bila samo rano ujutru, pitali su može li da bude u "neko humanije doba".

"Najviše su se žalili na nedostatak šetnji, to im je smetalo. U prvim danima i nedeljama su bili zabrinuti dokle će korona trajati, kakva je to bolest, tim pre što su tih dana na televiziji gledali slike starih u Italiji, Španiji, to ih je više deprimiralo, bili su zabrinuti i za mlađe članove svoje porodice u zemlji i van nje, imali strahove do kada će sve to trajati. To je jedna grupacija, oni su odlazili u depresivna stanja, bila im je potrebna podrška", kaže Satarić.

Druga grupa, kaže ona, su oni koji su to "krajnje disciplinovano, kao vojnici primili".

"To je naredba, moramo tako i tako, oni su se brzo reorganizovali, bavili su se čitanjem, vodili dnevnik, prebirali, sređivali stare albume, organizovali vežbe na terasama, pravili po nekoliko hiljada koraka, njima naravno nije bilo teško, ali su oni bili u manjini", kaže.

Nakon priloga N1 o štićenicima Gerontološkog centra u Novom Sadu koji zbog epidemioloških mera nisu mogli da izađu van prostorija ove institucija čak 195 dana, reagovalo je Ministarstvo za rad, koje je saopštilo da je nakon dogovora sa gradonačеlnikom Novog Sada Milošеm Vučеvićеm i uz dozvolu еpidеmiologa, korisnicima obеzbеđеno da jеdnom nеdеljno boravе na Fruškoj gori.

Satarić kaže da je to fenomenalna vest.

Kako je rekla, "i među osobama koje rade sa starijima ima nekakvih stručnjaka".

"Tim starijim ljudima je i te kako važna živa reč drage osobe. Jedno je preko telefona, preko skajpa, ali nešto je drugo kada je ona pipne za rame, kada je uhvati za ruku...", kaže Satarić.

Smatra da treba u budućim situacijama i prilikama da se više osluškuju i prate potrebe starijih ljudi i da se i oni konsultuju.

"Naravno da je i nama stalo da što duže živimo, u što boljem zdravlju, da bismo bili od koristi unucima, deci, da ne budemo na teretu. Ako nas drže zatvorene, onda odlazimo u depresiju i pre ćemo biti na teretu svima", rekla je Satarić.