Članovima tima Zaštitnika građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) juče nije bilo dozvoljeno da realizuju posetu Domu za odrasla invalidna lica u Zemunu i na taj način ostvare svoj mandat, navodi se u saopštenju te institucije.
Dodaje se da su, iako nemaju obavezu da najavljuje svoje posete, zbog epidemiološke situacije o poseti obavestili resorno ministarstvo i ustanovu.
Cilj posete je trebalo da bude tematsko ispitivanje položaja posebno osetljivih kategorija korisnika usluga socijalne zaštite na domskom smeštaju, kao što su odrasle osobe sa telesnim invaliditetom u uslovima epidemije bolesti COVID-19.
„Međutim, na ulazu u ustanovu tim je dočekao v.d. direktora ustanove sa obaveštenjem o tome da resorno ministarstvo ne dozvoljava pristup objektima ustanove i realizaciju posete od strane NPM-a i da su predstavnici obezbeđenja ustanove prisutni da spreče ulazak u ustanovu“, navodi se u saopštenju.
U saopštenju se navodi se i da postupanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predstavlja kršenje zakonskih propisa, međunarodnih standarda, obaveze saradnje organa uprave sa Zaštitnikom građana, kao i osporavanje i onemogućavanje obavljanja mandata NPM.
„Napominjemo da je Zaštitnik građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture tokom trajanja vanrednog stanja, kao i nakon njegovog ukidanja nesmetano obavljao svoj mandat u svim ustanovama u kojima se nalaze ili se mogu naći lica lišena slobode i da je profesionalno postupanje rukovodstva i zaposlenih tokom tih poseta tima predstavljalo primer dobre prakse“, dodaje se u saopštenju.
Nedostaci u organizaciji zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji
Zaštitnik građana oglasio se i povodom dnašnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, poručivši da postoje nedostaci u organizaciji zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji jer psihijatrijskim ustanovama nedostaje novca i kadrova.
„U jednom delu velikih psihijatrijskih bolnica i ustanova socijalne zaštite domskog tipa, u lošim materijalnim uslovima i sa nedovoljnim brojem osoblja, dugotrajno se hospitalizuju i institucionalizuju pacijenti i korisnici sa intelektualnim i mentalnim teškoćama“, upozorio je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Ukazao je da „poštovanje njihovih ljudskih prava i prava pacijenata u postojećim uslovima nije uvek moguće ostvariti u potpunosti“.
On je dodao da su usled epidemije bolesti Kovid-19, dodatno ograničena prava te posebno osetljive grupe.
Zamenica zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode, Nataša Tanjević, istakla je značaj ulaganja u borbu protiv stigmatizacije i diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima, a za podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja.
Kako je rekla, naročitu pažnju potrebno je posvetiti prevenciji mentalnih poremećaja dece i mladih, unapređenju mentalnog zdravlja i lečenja starijih osoba sa mentalnim poremećajima, navedeno je u saopštanju Zaštitnika.
Zaštitnik građana oštro protiv smrtne kazne
Tanjević je i usled povremenog pokretanje teme uvođenja smrtne kazne u Srbiji da se kažnjavanje ne sme svoditi na golu represiju, a da njen cilj ne sme biti osveta učiniocu krivičnog dela.
Ona je povodom Svetskog dana borbe protiv smrtne kazne, dodala da umesto toga težiti pravednoj i srazmernoj kazni „koja će najbolje ostvariti zahteve generalne i specijalne prevencije“.
„U dve trećine zemalja sveta, smrtna kazna je zakonom ukinuta ili se ne primenjuje, a u zemljama koje još uvek to nisu učinile nema dokaza da je stopa kriminaliteta manja, niti da se smanjuje broj najtežih krivičnih dela“, navodi Tanjević i dodaje da je ta mera u suprotnosti sa kapacitetima za borbu protiv zločina koje imaju savremene države.Na Svetski dan borbe protiv smrtne kazne, Zaštitnik građana podseća da se od 2007. godine, kada je Srbija predsedavala Komitetom ministara Saveta Evrope, 10. oktobar obeležava i kao Evropski dan borbe protiv smrtne kazne.
Smrtna kazna je u Srbiji ukinuta 2002. godine, a poslednji put je izvršena 1992. godine.
