Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je "dobio ponudu da nastavi da vodi resor finansija" u novoj Vladi mandatara Ane Brnabić.

Mali je za televiziju Prva izjavio da je to „velika čast“.

On je naveo da će uvek želeti da radi u timu Aleksandra Vučića i da će se „zajedno boriti“ i u mandatu nove Vlade.

Ministarstvo je u saopštenju navelo da je Mali rekao da je „dobio ponudu da vodi resor finansija u novom sazivu vlade“.

On je rekao da je najava novih izbora najkasnije do 3. aprila 2022. godine podstrek ministrima da budu što bolji u svom radu. 

„Ako imate jaku ekonomiju, nove fabrike koje se otvaraju, ako imate novca u budžetu, onda možete da se borite protiv virusa korona, možete da gradite kliničke centre, bolnice, da povećavate plate medicinskim radnicima, koji su naši heroji“, rekao je Mali. 

Dodao je da Vlada tada može da se bori za interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, bavi i ljudskim pravima i reformama u oblasti vladavine prava i evrointegracija i jača odbrambenu industriju.

Mali je rekao „da smo pre nekoliko godina bili poslednji po stopi rasta u Evropi, a sada smo prvi prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda“.

„Kao što kaže MMF, ove godine bićemo prvi u Evropi kada je stopa rasta ekonomije u pitanju. Ali, predsednik Aleksandar Vučić je definisao još jedan ambiciozan cilj, a to je da sledeće godine po stopi rasta, kao i 2020. godine takođe budemo na prvom mestu“, rekao je Mali.

Istakao je da će narednih dana biti poznato u kom procentu će biti povećane plate u javnom sektoru. 

„Mi u Srbiji treba da shvatimo kakvo je ekonomsko čudo uradjeno u prethodnih godina, jer mi u ovom trenutku govorimo čak i o povećanju plata. Postoji li neka ekonomija koja može da se pohvali takvim rezultatima u uslovima pandemije virusa korona“, naveo je Mali.

Podsetio je i da je dogovoreno da će minimalna cena rada biti uvećana za 6,6 odsto, kao i penzija za 5,9 odsto od 1. januara sledeće godine 

On se osvrnuo i na, kako je ocenio, neosnovane kritike povodom zaduženja Srbije.

„Ne ulaze svi ugovori u javni dug, već samo deo ugovora koji se de facto realizuje na terenu. S druge strane, vraćaju se i dugovi koji dospevaju“, rekao je Mali. 

Dodao je da gradjani Srbije „treba da znaju da je javni dug Srbije apsolutno pod kontrolom, da smo mnogo bolji i od razvijenijih evropskih zemalja“. 

Važno je znati i da, kako je rekao, „držimo nivo javnog duga ispod 60 odsto, što je nivo Mastrihta“. 

„U ovom trenutku javni dug je 57 odsto, a podsetiću da smo imali velike mere ekonomske pomoći u iznosu od oko 5,8 milijardi evra za podršku privredi i građanima“ , objasnio je on. 

Govoreći o projektima Američke razvojne agencije (DFC) u Srbiji, Mali je istakao da je njihov dolazak snažan signal za sve investitore, za svu ekonomsku javnost i gradjane Srbije i da su američke kompanije zainteresovane za ulaganja. 

Istakao je da očekuje da će to podstaći mnoge druge investitore da dođu u Srbiju i iskoriste pogodnosti koje se nude. 

„Zato su važne ekonomske reforme. Mi želimo još više fabrika, da gradimo autoputeve, da Srbija bude protkana mrežom puteva na kraju mandata ove vlade, a želimo da revitalizujemo i železnicu“, rekao je Mali.

On je rekao da će krediti i garantna šema doprineti još većem ekonomskom podizanju Srbije. 

„Pogledajte garantnu šemu koju smo uradili za ublažavanje posledica virusa korona. Reč je o dve milijarde evra kredita za mikro, mala i srednja preduzeća, a garant za te kredite je država Srbija“, rekao je Mali.

DFC, prema njegovim rečima, želi da to podigne na još viši nivo, a sada se pregovora oko uslova, o kamatnim stopama, da li će krediti biti na sedam ili čak 10 godina.

Mali je naveo da se ne odustaje od projekta „Srbija 2025“. 

„Borimo se da dostignemo naš cilj, a to je da na kraju 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečna penzija oko 430“, rekao je Mali.

Istakao je i da Srbija ima dovoljno zlata, što daje mogućnost da se sprovodi odgovorna ekonomska politika, kontroliše kurs dinara, ali i inflacija. 

„Zlato na svetskom nivou dostiže rekordne cene. Podaci o stopi inflacije, koja je na rekordno niskom nivou, o kursu koji se i pored najveće ekonomske krize nije promenio i stabilan je, dovoljno govori u prilog tome koliko smo bezbedni“, zaključio je Mali.