Kandidatkinja za predsednicu Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je danas da će i nova Vlada Srbije biti vlada kontinuiteta sa onim iz 2014. i 2017. godine.
Brnabić je u Skupštini Srbije rekla da će Vlada imati šest ciljeva: borba protiv koronavirusa i jačanje zdravstva, očuvanje vitalnih interesa Srba na Kosovu i Metohiji, borba protiv organizovanog kriminala, očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije, vladavina prava i ubrazanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.
Ona je rekla da je prvi prioritet nove Vlade Srbije zaštita zdravlja ljudi i podrška zdravstvenom sistemu i poručila da je pred Srbijom „teška zima“.
POVEZANE VESTI
Kako je rekla, pored zdravstvenih, vlada će imati „ogromne političke izazove“.
„Pre svega u odnosima sa Prištinom, nastavku dijaloga o normalizaciji odnosa i problema u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, od koje se neće odustati“, rekla je.
Kaže i da srpska strana „drži reč i stoji iza našeg potpisa“ (kada su u pitanju pregovori sa Prištinom u Briselu), kao i da „to prirodno i normalno očekujemo i od drugih kako bi u dobroj veri nastavili dalje razgovore“.
„Nova Vlada će nastaviti da vodi politiku zaštite vitalnih nacionalnih interesa, mira i saradnje kada je u pitanju Кosovo i Metohija, sa ciljem zaštite našeg naroda, kulturne i verske baštine na Kosovu i Metohohiji, ali i mira i stabilnosti u čitavom regionu. Prioriteti će biti nastavak vodjenja pregovora sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, unapredjenje ekonomskog razvoja i uslova života srpskog stanovništva na Кosovu i Metohiji i podrška povratku interno raseljenih lica“, rekla je Brnabić.
Ona je navela da će i na tom pitanju, za koje je rekla da je „možda i najveći izazov za dugoročno održivu bezbednost i stabilnost čitavog regiona“, Vlada Srbije sve svoje aktivnosti i sve svoje poteze do detalja koordinirati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa predstavnicima srpskog naroda na Кosovu.
„Nacionalno i političko jedinstvo po ovom pitanju naš je apsolutni prioritet“, rekla je Brnabić.
Država jača od kriminala
Ana Brnabić naglasila je i da država mora da pokaže da je jača od organizovanog kriminala, ali i pozvala bezbednosne službe da zaštite predsednika Aleksandra Vučića „koji je objavio i pokrenuo rat protiv mafije“.
Ona je u Skupštini Srbije ponovila da se svaki dan mogu videti napadi na Vučića sa ciljem da ga dehumanizuju i kriminalizuju do te mere da svaki napad na njega postane očekivan i razumljiv.
Brnabić je naglasila da će država pružiti punu zaštitu svima koji su uključeni u borbu protiv organizovanog kriminala – „svaki policijski i finansijski inspektor, tužilac, sudija, novinar ili državni funkcioner koji bude na meti kriminalnih bandi biće pod zaštitom“.
Organizovanom kriminalu mora se zadati odlučujući udarac i to presecanjem njihovih izvora finansiranja i razbijanjem njihove mreže uticaja u državnim organima, politici i medijima, istakla je Ana Brnabić.
Zemlja koja pobeđuje
Mandatarka za sastav Vlade Srbije ocenila je i da je Srbija je prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze i postala zemlja koja pobeđuje.
„Srbija je danas drugačija zemlja nego 2017. i fundamentalno drugačija nego 2014. godine“, rekla je Ana Brnabić i dodala da je Srbija danas zemlja sa niskom stopom nezaposlenosti, sa prosečnom platom od oko 500 evra i sa najvećim rastom u Evropi.
Samoodrživost se pokazala kao veoma važna tokom kovid krize, i Srbija nijednom nije imala nestašice hrane, kazala je Brnabić
Ona je rekla da je transformaciju Srbije započeo Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, te da je Srbija tim reformama postigla makroekonomsku stabilnost.
Nova Vlada Srbije nastaviće da ulaže u puteve, pruge i vodni saobraćaj i ulagaće po programu „Srbija 2025“, koji će biti „zvezda vodilja“, kazala je Brnabić.
Ona je u ekspozeu istakla da se mora povećati ukupna produktivnost firmi u Srbiji koja je trenutno relativno niska u poređenju sa prosekom u EU.
Brnabić je najavila da će Srbija do aprila 2021. dobiti Jedinstveni informacioni sistem prosvete i imati jasan pregled celokupnog obrazovnog sistema, koji će omogućiti da se donose odluke o strateškim ulaganjima.
Na taj način ćemo, kaže, „po prvi put imati jasan pregled našeg celokupnog obrazovnog sistema“.
„Taj pregled će nam omogućiti da donosimo informisane odluke o strateškim ulaganjima kako bi adekvatno odgovorili na potrebe našeg društva i ekonomije. Mi ćemo po prvi put tačno u dinar znati koliko smo kao država uložili novca u formalno obrazovanje svakog našeg gradjanina i kako da poboljšamo efekte tih ulaganja“, rekla je Brnabić.
Uvođenje platnih razreda u sistem javne uprave, najozbiljnija je reforma koja čeka Srbiju, izjavila je Brnabić.
„Primena Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave odložena je zbog korona krize za 2022. godinu. Ovo moramo da završimo i time omogućimo da svi u javnoj upravi budu plaćeni u odnosu na radno mesto i odgovornost posla jednako, a ne da njihove plate zavise od toga gde i u kojoj državnoj ustanovi rade“, kazala je ona u Skupštini Srbije, obrazlažući program nove Vlade Srbije.
Ona je najavila da će u narednom periodu posebno biti podržan razvoj predškolskog vaspitanja povećanim ulaganjima u vrtiće, opremanjem predškolskih ustanova i podrškom stručnom kadru, kao i uvodjenje dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama i završetak nove Strategije obrazovanja.
Brnabić je najavila da će i nova vlada nastaviti da radi na približavanju naše dijaspore za matičnom zemljom, izmedju ostalog i preko programa „Tačka povratka“, koji je pokrenut u mandatu prethodne vlade.
„U prethodnom mandatu smo pojednostavili postupak priznavanja inostranih diploma, izmenili Uredbu o carinskim povlasticama kako bi ljudi iz dijaspore mogli da se vrate u Srbiju ne plaćajući carine na sopstvenu imovinu, uveli poreski podsticaj za zapošljavanje povratnika i pokrenuli ‘Tačku povratka’ na inicijativu naših organizacija iz dijaspore koja pruža informacije našoj dijaspori na koje sve načine može biti uključena u srpsko društvo“, kazala je Brnabić.
Ona je rekla da već sada „Tačka povratka“ radi na proširenju svog programa kako bi u budućnosti bila ne samo partner dijaspori prilikom povratka, već partner i u pronalasku zaposlenja, poslovnih, investicionih i drugih prilika u Srbiji.
„Moramo takođe da nastavimo da jačamo naše inovacione kapacitete kako bi nastavili tranziciju ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama i znanju, proizvodnji i aktivnostima sa većom dodatom vrednošću, i time povećali našu opštu konkurentnost“, rekla je Brnabić.
Prema njenim rečima, tokom mandata prethodne Vlade, izgradjena je važna inovaciona infrastruktura, dok se u mandatu ove Vlade planira početak izgradnje Biosens instituta u Novom Sadu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, kao i da se završi izgradnja Istraživačko-razvojnog instituta u Кragujevcu.
Ona je naglasila da se mora raditi na unapređenju telekomunikacione infrastrukture i uvesti internet u svako selo.
Ukazujući na važnost poljoprivrede, istakla je da se samoodrživost pokazala kao veoma važno tokom kovid krize, a da Srbija nijednom nije imala nestašice hrane, već je mogla da izvozi sirovine i proizvode.
Ana Brnabić rekla je i da će prioritet Vlade biti veštačka inteligencija.
Jačanje demokratskog društva
Mandatarka je izjavila da je Vlada koju predlaže proevropska i da je zadatak Vlade ubrzanje procesa evrointegracija.
Brnabić je poručila da će Vlada Srbije raditi na jačanju demokratskog društva u kojem će svi građani uživati jednaka prava, mogućnosti za ostvarivanje potencijala, ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
Ona je istakla da će među prioritetima Vlade biti inkluzivno društvo.
Istakla je da je promena Ustava Srbije u delu pravosuđa neophodan korak u daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i standardima.
Brnabić je naglasila da su mediji i civilno društvo među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koje čekaju državu u narednom periodu i da je zato formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog koje će raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva.
Ona je rekla da će jedan od zadataka tog ministarstva biti da postavi osnovu za dalji rad na Strategiji za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
Zaštita živitne sredine među prioritetima
Povećanje standarda u zaštiti životne sredine, pre svega u oblasti otpadnih voda i čvrstog otpada, kao i zaštita zdravlja gradjana, pre svega kroz poboljšanja kvaliteta vazduha, nalazi se medju prioritima nove Vlade Srbije, izjavila je Brnabić.
Ona je istakla da je Srbija trenutno u fazi razvoja kada mora da se okrene temama životne sredine i ekološkoj održivosti.
„U vreme kada je nezaposlenost niska, ekonomski prospekti dobri, a plate, iako još uvek niske, ipak u kontinuiranom porastu, kvalitet životne sredine postaje jedno od gorućih pitanja kada se govori o opštem kvalitetu života gradjana“, rekla je Brnabić.
Istakla je da prečišćavanje otpadnih voda predstavlja jedan od najvećih zadataka sa kojima se sadašnja generacija suočava.
„Za vreme Jugoslavije, u doba naše najvećeg infrastrukturnog razvoja, procenjuje se da su izgradjena 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Mi treba da izgradimo 320 u narednih 15 godina. Od procenjenih 10 milijardi evra investicija u zaštitu životne sredine, polovina je u postrojenja za tretman otpadnih voda“, istakla je mandatarka.
Dodala je da upravljanje otpadom predstavlja drugi najznačajniji prioritet u ovoj oblasti.
„Neprihvatljivo je da imamo preko 3.500 smetlišta i nesanitarnih deponija koje zagadjuju podzemne vode i zemljište. Rešavanje ovog pitanja biće jedan od prioriteta našeg rada“, kazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, u pogledu kvaliteta vazduha, pored proširenja mreže za monitoring kvaliteta vazduha, biće nužno da se napravi novi strateški i pravni okvir, kao i da se uloži u osavremenjivanje sistema grejanja, putem zamene kotlova i prelaska na alternativna goriva, stimulacijama domaćinstvima da se priključe na sisteme daljinskog grejanja i smanjenjem zagadjenja iz saobraćaja.
„Što se tiče energetskog sektora, realizacija planiranih investicija u energetskoj infrastrutkturi, podizanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija štetnih gasova i efekta staklene bašte su ciljevi od posebnog značaja za našu državu“, istakla je ona.
Brnabić je naglasila i da će se, kroz „zelenu agendu“, truditi da se kontinuirano povećava udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne i toplotne energije, kao i da se povećava i stimuliše energetsku efikasnost u Srbiji, vodeći računa o ceni energije za krajnje korisnike.
„Uložićemo još veće napore u sprovodjenju projekata i mera zaštite životne sredine u energetskim kapacitetima. Započeli smo izgradnju postrojenja za odsumporavanje gasova u termoelektrani ‘Nikola Tesla A’ i nastavićemo sa realizacijom drugih sličnih projekata kako bi čitav energetski sistem učinili ekološki održivim“, zaključila je Brnabić.
Vlada će imati 21 resor i dva ministra bez portfelja
Mandatarka za sastav Vlade Ana predstavila je poslanicima Skupštine Srbije predlog novog sastava Vlade, koja će imati 21 resor i dva ministra bez portfelja, a u njoj je šest novih imena, kao i 11 žena koje će, kako je istakla, voditi neke od najkompleksnijih resora.
Brnabić je predložila Branka Ružića za prvog potpredsednika Vlade, a za potpredsednike Branislava Nedimovića, Zoranu Mihajlović, Nebojšu Stefanovića i Maju Gojković.
Ružić je predložen i za ministra u resoru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nedimović poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Mihajlović rudarstva i energetike, Stefanović odbrane, a Gojković za ministra kulture i informisanja.
Za ministra finansija Brnabić je predložila Sinišu Malog, privrede Anđelku Atanasković, zaštitu životne sredine Irenu Vujović, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića, trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjanu Matić, pravde Maju Popović, za državnu upravu i lokalnu samoupravu Mariju Obradović, a za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanu Čomić.
Za ministra unutrašnjih poslova predložen je Aleksandar Vulin, spoljnih poslova Nikola Selaković, za evropske integracije Jadranka Joksimović, zdravlja Zlatibor Lončar, rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović, omladine i sporta Vanja Udovičić i za brigu o selu Milan Krkobabić.
Brnabić je za ministre bez portfelja predložila Nenada Popovića i Novicu Tončeva.
„Izazovna vremena su pred nama, ali 2025. godine Srbija mora biti zemlja u kojoj su prosečne plate 900 evra, penzije iznad 400 evra, zemlja u kojoj je nezaposlenost na nivou evrozone, zemlja modernog obrazovanja i infrastrukture, dobro povezana, lider u naprednim tehnologijama i digitalizaciji, zemlja perspektive i zemlja pobednik u svakom smislu, a za to svako od nas mora da da sve od sebe svaki dan“, istakla je Brnabić u ekspozeu.
„Od svih članova Vlade očekujem da svakodnevno budu potpuno posvećeni ostvarivanju ciljeva koje zajedno postavljamo danas. Nema veće časti od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima i upravo tako očekujem od svih nas da se ponašamo svakoga dana. Tražim da se borimo, da se ne mirimo sa trenutnim stanjem, nego da uvek pokušavamo da postignemo više. Ne zaboravite da smo odgovorni Skupštini i svim građanima Srbije i da su jedino oni ti za koje radimo“, kazala je Brnabić.
