Bilčik: EU ne sme da bude deo igre političara u regionu, već cilj Balkana

"Moja prva poruka je da je to što Srbija ima novu Vladu i parlament dobra vest. To će biti ključne institucije, koje će određivati napredak Srbije ka EU i dobro je to što je premijerka Brnabić najavila da će Evropa i reforme ostati prioritet zemlje. Takva opredeljenost, praćena konkretnim potezima, trebalo bi da se odrazi na napredak u pristupnim pregovorima i otvaranjem novih poglavlja, na šta vrlo jasno pozivam u svom izveštaju", rekao je Bilčik u intervjuu za DW.

Međutim, naglašava i da bi politička situacija u Srbiji trebalo da se popravi.

"Imamo preporuke izborne posmatračke Misije OEBS i otvorena pitanja iz prvog dela Međustranačkog dijaloga. Spremni smo da se angažujemo sa srpskim parlamentom, a EP je spreman da nastavi posredovanje u cilju poboljšanja uslova za političko takmičenje pred predstojeće izbore najavljene za 2022. godinu", istakao je.

Kaže da je u svom izveštaju posebnu pažnju stavio na pitanje pomirenja i rešavanja istorijskog nasleđa, a da će rezultati dijaloga Beograda i Prištine, kome posreduje EU, zajedno sa napretkom u reformama u oblasti vladavine prava, odrediti brzinu napretka Srbije u pristupnim pregovorima.

"Ako nema opipljivog napretka, teško je govoriti o otvaranju novih poglavlja. O tome sam govorio ranije ove godine kada su me pitali zašto Srbija do sada u 2020. godini nije otvorila nova poglavlja. Imamo tešku godinu za nama u kontekstu pandemije i izbora održanih u Srbiji. To je svakako uticalo na angažovanje oko sprovođenja reformi u zemlji", naglašava Bilčik.

Dodaje da bi EU, čim vidi konkretne korake u zakonodavstvu i njegovoj primeni, trebalo da ih isprate daljim pregovorima o pristupanju, kao i da je potrebno da EU pokaže dobru volju za nastavak tog procesa, jer i u EU i u regionu postoje velika očekivanja nakon usvajanja strateških odluka o proširenju. Ističe da ovu godinu EU mora da završi pozitivnim porukama kada su u pitanju proširenje, Zapadni Balkan i Srbija.

"Uvek moramo na umu da imamo široku sliku strateškog cilja, a to je evropska perspektiva. Znamo da je pristupanje dugačak proces, ali ako ne nastavimo da se krećemo bićemo u situaciji da EU i evropska budućnost postanu deo taktičke kratkoročne političke igre političara u regionu. Reforme u oblasti vladavine prava su teške, sa tim imamo problem i unutar EU, zato moramo biti izbalansirani u našim kritikama i konstruktivnom dijalogu kada su u pitanju rešenja za tako teške probleme na Zapadnom Balkanu", smatra.

Za novu metodologiju procesa pristupanja EU kaže da očekuje da će ona dovesti do napretka u otvaranju novih poglavlja sa Srbijom i postepenom zatvaranju poglavlja sa Crnom Gorom.

"U osnovi smatram da pregovore o pristupanju moramo da učinimo više političkim, više uključujući u proces zemlje članice. Potrebno je više dinamike u procesu - progresivne, ali po potrebi i regresivne, da dođe do objedinjavanja oblasti i poglavlja i bržeg napretka u onim oblastima gde je to moguće. Ne možemo narednih 15 godina provesti u pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana. Potreban nam je smisleni napredak u ovoj dekadi i idealno bi bilo da imamo bar jednu zemlju iz regiona spremnu za ulazak u EU do 2024. To znači i više rada i odgovornosti za zemlje kandidate", objašnjava.

Stava je da će nemačko predsedavanje EU pomoći da se reši situacija oko bugarske blokade daljih pregovora Severne Makedonije sa EU, a da je za Srbiju i druge zemlje regiona važno da učestvuju u predstojećoj Konferenciji o budućnosti Evrope, koja će se baviti prioritetima i institucionalnim promenama.

O promenama koje su se dogodile u regionu - na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori i lokalnim izborima u BiH, Bilčik kaže da su političari tu da služe narodu i da, ako narod odluči da ih promeni, mora da ima šansu da odluči ko će da ga vodi u narednom periodu.

"Činjenica da je narod u BiH izabrao nekoga novog je osvežavajuća i može nam pomoći da se pokrenemo ka pomirenju, u trenutku obeležavanja 25 godišnjice Dejtonskog sporazuma i ka smislenoj evropskoj perspektivi BiH. Nadam se da će ovi izbori biti dobar podstrek za još veću pažnju na važna pitanja sa kojima se BiH suočava. Kada je reč o odnosima Beograda i Podgorice, tu mora da postoji puno poštovanje nezavisnosti političkih institucija sa obe strane. Nadam se da će politička promena u Crnoj Gori uroditi stabilnom vladom i parlamentom, koja će pratiti proevropski put zemlje iz prethodnih godina. Crna Gora ima 100 odsto usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i važan je partner u NATO", naglasio je.

Smatra da je potrebno veće angažovanje EU u regionu i da se više komunicira o tome šta je Evropska unija.

"Mi smo najveći ekonomski i finansijski donator u regionu iako mnogi ljudi pogrešno misle da su to Kina i Rusija. Dalje, potrebno nam je više pozitivnog i konstruktivnog angažmana na proširenju i onda kada se radi o teškim pitanjima. Moramo da radimo i na poverenju. Razumem frustraciju ljudi u regionu, ali ne vidim bolju, smisleniju, održiviju i perspektivniju alternativu od evropske perspektive za Srbiju, CG, i region u celini. EU ne sme da bude deo političke igre na Balkanu već cilj Balkana", zaključio je Vladimir Bilčik.