"U ovom trenutku SPC je jedina institucija u našoj zemlji nad kojom režim nema apsolutnu kontrolu, i čini mi se da će izbor novog patrijarha biti jedna od prilika kako će država pokušati da osigura kontrolu nad crkvom", istakao je u Novom danu Marko Veković sa Fakulteta političkih nauka.
„Poslednja dešavanja u velikoj meri utilču na samu crkvu i predstavljaju jednu vrstu izazova za nju. Crkva je u veoma kratkom vremenskom roku izgubila dve veoma cenjene i važne figure. Jedna od glavnih posledica te činjenice je da su u isto vreme upražnjene dve možda najvažnije stolice u crkvi, patrijaršija, i Mitropolija-crnogorsko primorska“, navodi Veković.
POVEZANE VESTI
Sa druge strane, navodi da je institucija SPC stara 800 godina, kao i da je ona uspela da prebrodi mnogo veće izazove kroz svoju istoriju od ovog. Uveren je da crkva ima veoma efikasne mehanizme i procedure kojima će se izboriti sa ovom situacijom.
„Izbor novog patrijajrha će biti u žiži javnosti u Srbiji u narednom periodu, ali ističem da crkva ima efikasne mehanizme da se izbori sa tom celom situacijom. Činjenica je da u crkvi postoji nekoliko opcija koje bi volele da preuzmu crkvu, što je prirodno i poželjno“, kaže Veković.
Ocenjuje da je crkva svojevrsni „živi organizam“ koji ima svoju dinamiku sa kojom većina ljudi nije upoznata. Napominje da se u sličnim situacijama, kada su se pojavljivale različite „struje“ koje pretenduju da „preuzmu“ crkvu, dešavalo da se izabere „srednja struja“ i naglašava da ne očekuje nikakve tektonske promene u njoj.
„SPC je jedina pravoslavna crkva koja bira svog patrijarha na ovaj način, ali sam ja skeptičan na način na koji se taj žreb izvodi“, kaže Veković.
Podseća i da se je politika uvek mešala u izbor patrijajrha i da to nije ništa novo.
„Da li je to dobro ili loše, to je već drugo pitanje. Ne treba zaboraviti ni da je SPC amandmanom na svoj Ustav 1967. godine uvela ideju apostolskog žreba koji je upravo zasnovan na ideji da smanji uticaj politike, odnosno države u izbor patrijajrha. Tačno je da država ima svoje favorite za patrijarha, a u ovom slučaju ja sam ubeđen da će država favorizovati vladike koji su bliski režimu“, smatra Veković.
On ukazuje da takvo mešanje države u crkvena pitanja nisu izuzetak kod samo u našoj zemlji, već da se dešava se svuda u svetu.
Govoreći o zaostavštini patrijarha Irineja, on ocenjuje da je uspeo da održi jedinstvo unutar crkve, i podseća da je da je imao veoma jasne i „tvrde“ statuse povodom Kosova.
„Crkva je danas stabilna institucija i patrijajrh Irinej je doprineo tome. Imao je važnu ulogu u međunarodnim odnosima, a činjenica je i da je Hram Svetog Save završen za vreme njegove vlade“, smatra Veković.
Komentarišući sahrane patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija, on ističe da su te dve sahrane „primer društveno neodgovornog ponašanja crkve“.
„Javno održavanje dve velike sahrane u trenutku epidemije se kosi sa osnovnom misijom crkve, a to je briga za svoj narod. To je bilo neodgovorno“, zaključuje Veković, i podseća da je nakon sahrane mitropolita Amfilohija u Crnoj Gori došlo do „eksplozije“ korone.
