Popović (RERI): Srbija je kuća polupanih prozora kroz koje duva korupcija

Vesti 24. nov 202018:57 > 19:09
N1

Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) kaže da je Beograd prezagađen grad, kao i da saobraćaj nije ključni izvor zagađenja, već individualne kotlarnice, manje od 50 megavata. "Taj problem nije identifikovan kao prioritetan u gradu", ističe on. Ističe da je Srbija kuća polupanih prozora kroz koje duva korupcija.

„Vrapci na grani znaju zašto je vazduh u Beogradu zagađen, ali ne zna se zašto to ne znaju građani Beograda. U javnosti se pojavljuju retke i sporadične informacije o aktuelnom planu o kvalitetu vazduha, koji ističe ove godine, a novi bi trebalo da se usvoji u narednih nekoliko meseci, i važiće narednih 10 godina“, navodi Popović u Danu uživo na TV N1 i dodaje da Beograd u narednih 10 godina planira da smanji zagađenje, a ništa na tom planu nije radio u prethodnih pet godina, i „očekuje da bi javne vlasti trebalo da urade to same bez učešća javnosti, kao da su nešto radile prethodnih pet godina“.

POVEZANE VESTI

On podseća da bi novi plan protiv zagađenja trebalo da obuhvati period od sledeće godine, ali ne zna da li se na njemu radi.

„Gradske vlasti pre svega treba da polože račun građanima za pet (prethodnih) godina prekomernog zagađenja, i zašto bi neko dobio „kart blanš“ da radi na 10 godina. Beograd je prezagađen grad već pet godina. a nije uspeo da primeni ni prethodni plan“, pita Popović.

„Saobraćaj nije ključni izvor zagađenja, već individualne kotlarnice, manje od 50 megavata. Taj problem nije identifikovan kao prioritetan u gradu. Beograd je u sistem konvertovao šest kotlarnica, a akcionim planovima je planirano pet. Informacije koje mogu da se pronađu na sajtu beogradskih kotlarnica su da je od 1987. do 2020. oko 1200 individualnih kotlarnica prebačeno na sistem gradskih elektrana. Šta je grad Beograd radio u prethodnim godinama“, naglašava on.

Ističe da su glavni problem po ovom pitanju neodgovornost i korupcija „koja je poprimila pandemijske razmere u Srbiji“.

„Prema ovom planu, ni gradske vlasti ni Srbija se nisu ponašale odgovorno. Ovo nije problem koji se tiče jednog grada, već cele države. Ljudi umiru od zagađenja“, kaže on.

Poziva se na, kako kaže, odlikovanog lekara Branimira Nestorovića, koji je u jednom intervjuu rekao da je „sumpor-dioksid agresivan gas, koji dugoročno doprinosi povećanju plućnih i kardio-vaskularnih oboljenja. Nije moje da govorim o medicinskim aspektima, govorim ono što sam pronašao u stručnim analizama“.

„Ako u narednih 10 godina ne promenimo politiku vođenja kvaliteta vazduha, Beograđani mogu da izgube 75 hiljada godina života“, kaže Popović i naglašava da je to cena neodgovornosti.

Dodaje da je sistem u Srbiji zapušten, i da „nije da nije urađeno ništa, urađeno je nedopustivo malo“ i napominje da novca ima, ali se „radi o tome da se novac ne ulaže u ono što treba građanima“.

Kaže da je za zagađenje u Beogradu izdvojeno 98 miliona dinara, što smatra „izuzetno malim iznosom za kvalitet vazduha ovakvog grada“.

„Glavni problem je isključenje sturčnjaka koji su se oduprli političarima, isključeno je i civilno društvo“, naglašava on.

Smatra da su besmislene tvrdnje da je vazduh zagađen zbog privrednog razvoja. A na pitanje šta ljudi mogu da urade, navodi da mogu da se povežu sa sistemom daljinskog grejanja na gas, i da vide šta im je najjeftinije i ekološki najprihvatljivije.

S tim se slaže i udruženje Srbija u pokretu, koje se zalaže za smanjenje upotrebe sirovog lignita.

Oni su pre sedam dana pokrenuli peticiju koju je potpisalo 15.000 ljudi.

„Želimo da pošaljemo dopis institucijama u kojem tražimo zabranu prodaje sirovog lignita. Želimo da uključimo što više ljudi u ovu kampanju“, kaže Nataša Danilović iz tog udruženja i dodaje da su pokrenuli i sajt potpisiprodisi.rs.

„Postoji direktna korelacija između zagađenja vazduha i pulmoloških oboljenja kod ljudi, posebno kada se radi i o koroni. Mi smo naveli tri osnovne baze u peticiji: prvo 10.000 potpisa što smo već postigli, potom 20.000 posle čega bismo se obratili institucijama, i naposletku, 40.000 – da se napravi transparentna platforma o svim energentima u prodaji o kojima će ljudi moći da se informišu, da celu tematiku približimo zajednici i učinimo je transparentnijom“, ističe Popović.

„Ne postoji magično rešenje koje će preko noći doneti rešenje problema. Zato je bitno uključiti zajednicu, ne samo u velikim gradovima, već i na lokalu“, zaključuje ona.