Popović (RERI): Nama se zagađenje životne sredine prikazuje kao dar

Vesti 28. nov 202008:20 > 08:26
N1

Zdravlje u Srbiji ne može da bude deo računa u potkusurivanju sa stranim investitorima koji investicije ne mogu da realizuju u državama gde se striktno poštuju propisi Evropske unije, izjavio je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

Popović je u onlajn emisiji Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Kakva su naša prava?“ ocenio da su građani stavljeni u poziciju da na ovakve investicije gledaju kao na darove koji su izmoljeni od velikih svetskih moćnika, a da je praksa koja se koristi u Srbiji uslovljena nedostatkom vladavine prava.

„Nama se kao dar prikazuje zagađenje životne sredine koje se dešava u Boru i Smederevu. To je milost od investitora koji su došli da proizvode čelik i bakar. Proizvodi se i u drugim zemljama sveta, ali ova praksa koju mi gledamo je karateristična za nedostatak vladavine prava, zarobljene institucije i slabost društva da se odupre takvim pogubnim projektima“, ocenio je Popović.

Prema njegovom mišljenju, Srbija se nalazi u ekonomskoj i društvenoj tranziciji suviše dugo, jer su se privredni, industrijski i ekonomski resursi prodavali polako, po najboljoj ceni, a „posledica takvih odnosa je da su političke i ekonomske elite zarobile ovu državu“.

POVEZANE VESTI

„Ta elita vodi dvosmerne bilateralne pregovore sa velikim investitorima od kojih neki imaju sumnjivu prošlost i ne mogu se pohvaliti da su sa sobom ostavili čist trag zaštite životne sredine, a takvi su Linglong i Rio Tinto. Vrlo često nemamo ratifikovane ugovore već je reč o ugovorima koje potpisuje izvršna vlast sa velikim investitorima. Rezultat je bezakonje, uništavanje životne sredine i otimanje prirodnih resursa od građana“, rekao je Popović.

Kada je reč o zrenjaninskoj fabrici guma Linglong, Popović je podsetio da je Republika Srbija kineskom investitoru odobrila oko 80 miliona državne pomoći i poklonila 96 hektara poljoprivrednog zemljišta koji se procenjuju na sedam i po miliona evra.

„Čini mi se da mnogi od nas mogu da budu veliki investitori kad bi sve funkcionisalo na taj način. Dakle, degradacija životne sredine i otimanje resursa se često sprovodi pod krinkom nacionalnog interesa. Vlada Srbije i dalje ne želi da objavi zaključak kojim je utvrdila nacionalni interes za Linglong“, kazao je Popović.

RERI je do sada podneo oko 10 zahteva za poništavanje gradjevinskih dozvola i pokrenuo više upravnih sporova zbog postupka procene uticaja fabrike guma Linglong.

Poslednja aktivnost bila je podnošenje krivične prijave protiv investitora i izvođača radova, zbog toga što se izgradnja fabrike ne odvija u skladu sa propisima koji regulišu planiranje i izgradnju bez adekvatne građevinske dozvole.

Planski dokumenti prema potrebi investitora

Nastavnica biologije i građanska aktivistkinja iz Zrenjanina Zorica Radišić rekla je da se planski dokumanti u Srbiji donose prema potrebi investitora.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, napomenula je da su potrebe građana ignorisane od donosilaca odluka.

„Oni koji donose odluke doživljavaju javno slušanje kao da mi treba da čujemo njih, a ne da oni prepoznaju naše potrebe. Planska dokumenta bi trebalo da se donose pa da se u njihovom okviru rade planovi nižeg reda. Mi se susrećemo sa tim da se donose planovi prema potrebi investitora. Onda se očekuje da se tim igranjem žmurke sakriju kumulativni uticaji na razne životne sredine“, rekla je Radišić.

Prema njenim rečima, Zrenjaninci još uvek nisu bili u prilici da čuju detalje same zamisli izgradnje fabrike guma Linglong na organizovan i zakonom predvidjen način, jer je izvršna vlast odlučila da građane isključi iz tog procesa.

„Nismo ništa saznali osim podataka da je reč o nekom prijateljstvu, da su u pitanju naša braća… Sledilo je postavljanje kamena temeljca, a sledeće što smo videli je ogromna ograda oko buduće fabrike. To je najobičnija šibicarska fora. Nije bilo procedure uticaja, zato što piše u nekom građevinskom pravilinku da za ogradu nije potrebna gradjevinska dozvola. Nije reč samo o ogradi, već čega je deo ta ograda“, objasnila je Radišić.

Povodom odluke odbornika Skupštine grada Zrenjanina da se naziv opštinskog puta kroz radnu zonu Jugoistok u tom gradu nazove „Avenija Linglong“, Radišić je preporučila političarima da prethodno provere šta znači reč avenija, jer se taj put nalazi u kukuruzištu.

Inicijativa Vazduh nije roba iz Zrenjanina u saradnji sa Zrenjanskom omladinskom razvojnom organizacijom i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine realizovala je seriju onlajn emisija „Zrekologija – ti se pitaš!“. Projekat je sproveden u okviru programa „Snažno zeleno“, a finansira ga Evropska unija.