U Srbiji, prema zvaničnim podacima, svaki četvrti građanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, živi na granici siromaštva.

Stručnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema ni ljudi, ni para a nadležni najavljuju da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

Šef tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Vlade Srbije Žarko Šunderić podseća da je postojala strategija države za borbu protiv siromaštva, ali je bila ograničena na period 2003. do 2009. godine.

U tom dokumentu je, kaže on, cilj bio da se broj siromašnih prepolovi do 2008, što je i učinjeno, ali je, dodaje, svetska kriza ponovo dovela do povećanja njihovog broja.

Šunderić je Tanjugu rekao da je u toku priprema nove strategije, koja će se zvati Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike. „Do kraja godine će taj dokument biti predat Briselu, a već od sledeće godine očekujemo i punu primenu. Ovoga puta će to biti efikasnije, jer će primenu kontrolisati i Evropska komisija“, smatra Šunderić.

Koliko će lošu situaciju nova strategija morati da uzme u obzir, najbolje ilustruje najnoviji podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je stopa siromaštva kod nas 24,6 odsto, što plasira Srbiju na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope: u prezaduženoj Grčkoj ta stopa je 23,1 odsto, a sledi Rumunija sa 22,6 odsto, te Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Nada Novaković ističe da su svetska istraživanja još alarmantnija i pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva živi loše.

Ona smatra da ugroženi građani ne bi trebalo da se nadaju socijalnim kartama, jer na prvom mestu “nema ko da popiše 1,8 miliona ljudi”.

“Država nema institucije, mehanizme, sredstva ni kadrove, a pre svega političku volju da popiše imovinu tih građana. Ne zna se ni ko bi o tim ljudima brinuo, koje socijalne institucije, državne ili privatne. Već vidimo da je profit ušao u mnoge od tih oblasti”, rekla je Novaković Tanjugu.

Ona je dodala da, sve i da dođemo do socijalnih karata, rezultat bi bio da se oskudna sredstva dodeljuju samo najugroženijima.

Za dečji dodatak, ukupan iznos je nešto veći od milijardu dinara, a prima ga 204.755 porodica za 384.334 dece. Redovan iznos dodatka je 2.593, a uvećan 3.371 dinar. Cenzus za ostvarenje prava je da prihodi u porodici po članu domaćinstva ne prelaze 8.051 dinar.

Danas u Srbiji čak 35.500 ljudi u 76 sredina koristi Narodne kuhinje, a od tog broja 11.800 su deca.