Ovu godinu u Srbiji obeležila su brojna ograničenja i derogacije ljudskih prava garantovanih Ustavom i međunarodnim dokumentima koja su kulminirala tokom vanrednog stanja od 15. marta do 6. maja, navodi se u istraživanju koje je danas predstavio Beogradski centar za ljudska prava uoči Međunarodnog dana ljudskih prava.

Istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije“ sprovedeno je po drugi put u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom tokom novembra 2020. godine.

Prema stavovima ispitanika, najugroženija prava u 2020. godini bila su pravo na zdravlje (18 odsto), sloboda kretanja (18 odsto) i sloboda medija (16 odsto), za razliku od prethodne godine kada su građani kao najugroženija prava smatrali pravo na rad, slobodu govora/medija i pravo na dostojanstven život, naveo je Centar.

Centar je ukazao da je percepcija prava na zdravlje kao najugroženijeg ljudskog prava u 2020. godini sasvim očekivana u uslovima globalne borbe sa korona virusom, kao i da rangiranje drugih ljudskih prava kao najugroženija po stavovima građana varira u zavisnosti od obrazovanja i uzrasta ispitanika.

Tako je sloboda kretanja bila najugroženija ispitanicima između 18 i 29 i između 30 i 44 godina starosti, sloboda medija visokoobrazovanim ispitanicima između 30 i 44 godina, sloboda okupljanja mlađim ispitanicima – između 18 i 29 godina starosti, dok su pravo na rad kao najugroženije videli slabije obrazovani i ispitanici između 45 i 49 godina starosti.

Istraživanje je pokazalo i da je u odnosu na prošlu godinu porastao procenat građana koji bi se za povredu nekog ljudskog prava obratili zaštitniku građana, nevladinim organizacijama i predsedniku Republike, dok je opao procenta građana koji bi se zbog toga obratili policiji i sudovima.

I ove godine je evidentno veliko nepoverenje građana u sudove. Čak 64 odsto ispitanika smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu. Oko 45 odsto ispitanika je pozitivno ocenilo rad policije, dok je 29 odsto ispitanika, uglavnom mlađe životne dobi, nezadovoljno postupanjem policije u 2020. godini.

Duboka polarizacija srpskog društva

Rezultati istraživanja svedoče i o, navodi Centar, dubokoj polarizaciji srpskog društva u pogledu percepcije medijskih sloboda i prava na informisanje. Tako 49 odsto ispitanika, u najvećoj meri stariji od 60 godina i niže obrazovani, smatra da su mediji sa nacionalnom frekvencijom istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavali građane o pitanjima od javnog značaja.

S druge strane, identičan udeo ispitanika (49 odsto) koji su pretežno bili uzrasta između 18 i 44 godine, kao i oni koji su visokoobrazovani, ocenilo je da mediji nisu istinito, potpuno i blagovremeno izveštavali javnost. RTS je medijska kuća preko koje se tokom 2020. godine najčešće informisala većina građana, a zatim slede televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Prva i kablovska televizija N1.

Stavovi građana o ulozi organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i dalje su podeljeni. Identičan udeo ispitanika – po 26 odsto – ima pozitivan, odnosno negativan stav o radu ovih udruženja građana. Neutralan stav o ulozi i aktivnostima nevladinih organizacija izrazilo je 37 odsto ispitanika.

Kada je reč o diskri minaciji, četvrtina ispitanika je istakla da su u 2020. godini bili žrtve nekog oblika diskriminacije, a gotovo polovina ispitanika (oko 46 odsto) ocenilo je da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce. Rezultati istraživanja pokazuju da su građani svesni brojnih problema u ovoj oblasti, naročito onih u pogledu rodne nejednakosti na tržištu rada, naveo je Centar.