Čomić i Janković: Teret pandemije pao je na leđa žena

Čomić je u onlajn konferenciji "Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji" rekla da se mora postaviti pitanje da li se žene tretiraju kao kućni ljubimci - malo ih mazite, malo ih bijete, i posmatraju se kao objekti bez prava.

Mi smo jednake pred zakonom, u životu po svemu, osim po tom ličnom svojstvu - polu, a to da li će se neko roditi kao muško ili žensko, određuje samo majka priroda, a ona ima kvotu od 50 odsto, predočila je Čomić.

Čomić je podsetila da je Srbija počela 2000-tih godina da kreira političku volju za promenu društvenih uloga, od uvođenja porodičnog nasilja kao kivičnog dela, do zakona o ravnopravnosti polova, zabrani diskriminacije, usvajanja rezolucije o ulozi žena u sektoru bezbednosti.

Prema njenim rečima, godišnje između 25 i 30 žena nastrada jer ih ubije partner ili bivši partner.

Unapredićemo rodnu ravnost ako bude dijaloga o tome zašto smo manje zaposlene, zašto je više dikriminisanje i češće nas otpuštaju, rekla je Čomić.

 Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković ocenila je da je mnogo urađeno na rodnoj ravnopravnosti, ali je teret privatnog života dodatno pao na ženska leđa.

U proteklih pet godina, pre pandemije, ekonomska vrednost neplaćenog rada žena u kući je porasla za 2,5 sati, a šta je tek pandemija uradila, videćemo, istakla je Janković.

Janković je naglasila da Srbija ima solidan zakonodavni okvir, ali prošle su godine od usvajanja dva ključna zakona - o ravnopravnosti polova i zabrane diskriminacije.

Sve naše preporuke se u velikoj meri poštuju i kada govorimo o obezbeđivanju rodnog balansa, preporuke se odražavaju i u sastavu Vlade Srbije, naglasila je ona.

Janković je ukazala da se poštuju i preporuke da se obezbedi veće učešće žena i mladih u odlučivanju na lokalnom nivou, pa je od 2017. godine sa sedam žena na čelu opština i gradova, sada taj broj na 22 gradonačelnice ili predsednice opštine.

Nismo zadovoljni Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, naglasila je ona, podsećajući i na podnošenje inicijative Ustavnom sudu.

Naša preporuka je bila da se svi oblici rada obuhvate kada je reč o pravu na nadoknadu tokom trudničkog i porodiljskog odustva, rekla je Janković.

Pandemija kovida donela je pogoršanje kada je reč o nasilju, i to ne onog prijavljenog, ukazala je ona.

Najmanje smo zadovoljni, dodala je Janković, kulturnim obrascima, našim ponašnjem ili bolje reči nekulturom koja dovodi do rodnih stereotipa i predrasuda u kojima grcaju i muškarci i žene, što dovodi do najtragičnijih ishoda.

Janković se osvrnula i na mlade žene koje imaju profile na društvenim mrežama, koje su ovladale digitalnim tehnologijama na visokom niovu, a koje zbog toga dobijaju negativnu konotaciju, mnogo više se kritikuju nego neke druge opasnije pojave.

Zamenik šefa misije norveške ambasade Geir Johansen ocenio je da je njegova zemlja jedna od država koja u najvećoj meri uspostavila rodnu ravnopravnost.

To je pitanje političke volje da se obezbede rodne perspektive, rekao je Johansen i istakao da muškarci i žene dele poslove, a očevi u jednakoj meri uzimaju bolovanje kako bi se žene posle porođaja vratile na tržište rada.

Norveška se protivi da bilo čija tradicija, kultura ili religija sputava žene u ostvarivanju svojih ciljeva i potencijala, rekao je Johansen.

Gordana Delić, ispred Balkanskog fonda za demokratiju, ocenila je da je položaj žena u Srbiji veoma težak i ekonomska zavisnost je među glavnim, ako ne i glavni uzrok rodne neravnospravnosti.

Pandemija je uticala na već loše stanje i položaj, jer je kod 75 odsto žena samo doprinela da se dnevne obaveze utrostruče, ocenila je Delić.

Nacionalnu konferenciju organizovale su Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju.