Stotine kilograma humanitarne pomoći za beskućnike prikupile su Novosađanke, okupljene u grupi Budi jedan, samo u jednom danu na početku akcije "Daruj, ugrej, nahrani". Pomoć su dostavile svratištima za beskućnike i za decu ulice, ali kako potreba i dalje postoji, akciju su nastavile i proširile i na druge delove grada. Još ima empatije, a zaključak je da se sa rastom siromaštva i ona povećava, pričaju organizatorke akcije.

Vreme je prazničnih kupovina, ali i vreme darivanja. U Novom Sadu ove godine izraženije nego prethodnih.

N1: Zašto ste danas ovde?

„Pa zato što je akcija i da koliko mogu pomognem nekome ako nešto znači“.

Građani su pokazali da još postoji empatija, pričaju nam žene iz Grupe Budi 1, koje je velikodušnost Novosađana dirnula. Za samo jedan dan prošle nedelje su prikupile pola tone garderobe, deset velikih kutija hrane, sredstava za higijenu, voća. Sada su najavile karavan koji će pomoć prikupljati i u drugim delovima grada.

„Ono što je nas iznenadilo ovaj put je veliki odziv građana, mnogo dirljivih priča. Danas je jedna starija sugrađanka ispričala kako je nedavno jedan njen prijatelj preminuo, da je u poslednjih godinu dana postao beskućnik. I žena je danas došla da pita šta treba i to je otišla da kupi“, priča Branka Kresoja iz Grupe Budi 1.

Da su Novosađani u pakete humanitarne pomoći upakovali i nešto mnogo važnije, priča druga Branka iz Grupe Budi 1, koja pomoć za beskućnike Novog Sada godinama prikuplja.

„Videli smo da Novosađani imaju empatije, da Novosađani misle na komšije, da misle da su beskućnici jedni od nas i da se sa siromaštvom ta empatija povećava. To je najvažnije što smo u ovoj akciji videli“, kaže novinarka Branislava Opranović.

Videli su, priča, i da je potreba za hranom, sredstvima za higijenu, čistim donjim vešom, velika.

„Sad kad ja kažem potrebe su ogromne, nema ničega, jedni veruju, drugi ne veruju. Jedni kažu, ne, grad se brine, drugi kažu ne, ne brine se. Treći kažu – pa neka ima, nikad nije viška“, dodaje Opranović.

A kakva je situacija? Takva da je epidemija skratila dozvoljeni dnevni boravak u Svratištu za beskućnike na 60 minuta dnevno i na jednu osobu koja tamo u određenom trenutku može boraviti. U Prihvatilištu za odrasla i stara lica, gde se ljudi bez doma trajnije zbrinjavaju, popunjeni su kapaciteti i postoji lista čekanja. Epidemija je prepolovila i kapacitete za prenoćište koje pruža Centar za socijalni rad, ali iz te institucije napominju da trenutno i nemaju veće potrebe.

„Mi smo u novembru i decembru prošle godine imali 18 i 19 korisnika. Ove godine je to osam korisnika, šest muškaraca i dve žene. Dakle, mogu da kažem da beležimo pad zahteva. Šta je razlog tome, to je sad samo u nekom domenu razmišljanja“, rekla je Katarina Stolić iz Centra za socijalni rad Novi Sad.

Drugim rečima, u montažnim objektima za prenoćište ima i viška kreveta. Nejasno je kako kada deo ljudi noći provodi na ulici, ili snalazeći se po napuštenim objektima.