Bosiljčić: Odbijam da budem topovsko meso stranke na vlasti

Odbijam da budem topovsko meso stranke na vlasti koja će moj um tupiti svojim infantilnim marketinškim poimanjem sveta i ubeđivati me u potemkinovsku istinitost šarenih laža koje treba da mi smute mozak i odvrate pogled od mizerne stvarnosti koja nam se kezi u lice ispod te lakirovke, u kojoj je Srbija navodni balkanski tigar iako u kolektivnom ogledalu svi normalni ljudi vide odraz koji svakim danom sve više liči na crkvenog miša, naveo je Bosiljčić.

On je, pored ostalog, naveo i da odbija da pristane na medijski koncept u kome vladajuća stranka na račun naroda a preko okupiranih javnih preduzeća umnožava svoje televizije, tabloide i radio-stanice, a javnom servisu, Radio-televiziji Srbije, iznosi ponudu koja se ne može odbiti u vidu obavezne budžetske apanaže koja obavezuje zna se na šta, da bi, tako kastriran, javni servis i svi njegovi preostali gledaoci bili osuđeni na agitpropovsko slavljenje vlasti i njenog predsednika, a ne na objektivno i kritičkim razumom oplemenjeno informisanje naroda.

Odbijam da živim u mentalnom okruženju navijačke gomile i da se podvrgavam njenim civilizacijskim i kulturološkim vrednostima, jer mi je, priznajem, prilično teško da u ovako komplikovanom svetu odgovorim na tako detinjasto pitanje "Pa šta?", napisao je Bosiljčić za "Danas".

Odbijam da prihvatim taj etički koncept po kome me o poštenju i obavezi plaćanja poreza uče ministri koji su falsifikovali diplome i doktorate i po inostranstvu gomilali nekretnine stečene sinhrono sa falsifikovanjem, istakao je on.

Odbijam da učestvujem u cirkusu samozaljubljenosti koja sadržaj tanjira nudi na uvid javnosti, tražeći podršku za projekat punjenja svog tanjira izvanrednom boranijom dok se naši tanjiri polako prazne.

Odbijam da od virusa budem tretiran mentalno umesto farmakološki, da mi vrhovni reditelj našeg života halucinogeno ponavlja mantru kako "predaja nije opcija" i da se tom banalnom ratničko-navijačkom retorikom pokriva, preko tela mojih mrtvih i bolesnih sugrađana, činjenica da se zdravstveni sistem zemlje ljulja iz temelja, i da to ljuljanje ne može da zaustavi ni marcipanska bolnica koju će, posle patriotskog tanjira boranije i patriotskog tanjira sarme, smazati prezadovoljni predsednik, naveo je Bosiljčić.

Poručio je i da odbija da živi proklamovanom Zlatnom dobu, jer to zlato vonja na preostatak od klozetskih šolja afričkih vladara koji su takođe svojim podanicima poturali iz svojih kupatila sliku sjaja i raskoši koja je bila, avaj, rezervisana ne za narod i decu kolektiva – jer šta bi oni sa zlatnim klozetskim šoljama – nego za vladara i decu probranih.

Odbijam da prihvatim činjenicu da je Srbija postala zemlja iseljenih duša koje plutaju u limbu dalekog sveta, oterane sa ovih obala bezosećajnošću onih koji brinu samo o svom političkom boljitku, ne mareći za bilo koga ko u prekookeanskim daljinama plače za domovinom u kojoj mu je ostao čitav poznati svet, mnogo veći od lonca sarme ili boranije, poručio je Bosiljčić.

Odbijam sa indignacijom, naveo je on, svekoliku šarenu lažu previsokih jarbola, spomenika, gradskih himera na vodi i u rečnim koritima i ljuljajućih gondola koje razaraju urbano tkivo i rečne tokove naših gradova zarad erekcije promašenih iluzija vladajuće kaste o svojoj važnosti i veličini, kaste čiji donosioci urbanističkih i inih odluka kešanjem o seni srednjovekovnih vladara Srbije misle da je moguće preuzeti malo njihove slave i moći.

Odbijam da prihvatim autoprojektovani predsednički samodržalački autoritet koji gradi, leči, istražuje, objavljuje, sudi, optužuje, tumači, objašnjava… i jedini sme da se bavi politikom dok mi ostali moramo da ćutimo, napisao je Bosiljčić.

Iako je Džordž Bernard Šo davno ustanovio kako čovek od svog okruženja zadobija sve veće i veće poštovanje kako raste broj stvari zbog kojih on oseća stid, ovoliko stida više nije zdravo podnositi, napisao je Bosiljčić i dodao da u toj lepezi pošasti radije bira virus.

Odbijam da živim u zemlji u kojoj se toliko stidim. Iako se samodržac i njegova ekipa usrdno trude da Srbiju očiste od neistomišljenika, ja neću otići, neću se ni ubiti, istakao je Bosiljčić.

Izbor opcija mi je sužen, dakako. Ali ga još ima, naglasio je on.